Шетамо за здравље

аутор: Гордана Арсенијевић датум: 30/09/2015 у: Вести |

 
Шетња за здравље је акција коју планинарско друштво организује поводом светског дана пешачења. Овај дан се обележава широм света различитим акцијама. Брдовита околина Лазаревца је као створена за овакву врсту активног одмора. Зато је и ове године планинарско друштво организовало акцију за школску децу и све који желе да упознају своју околину и проведу пријатан дан у природи. Нарочито за оне који воле да шетају, а недостаје им друштво.

Кључни фактор за успех овакве акције је управо друштво.Постоји још један. Временске прилике.

Лазаревачки школарци и љубитељи пешачења су дошли на старт шетње са другарима, учитељицама и професорима. Само је време давало повода за бригу. Јутро је било светло, топло и благо, али су небом пловили облаци. Може се рећи да су у суботу на старт акције дошли храбри а, као што је познато, срећа прати храбре. Мада је претходних дана било облачно и кишовито, јесен је показала своје благонаклоно лице и подарила нам један од најлепших дана у читавој години.

У складу са временом у акцију се кренуло у најлепшем расположењу. Неосетно смо стигли до нове цркве у Дрену, одредишта најкраће туре. Поздравили смо се са најмлађим шетачима и наставили сеоским путевима и асфалтом, праћени мирисом печених паприка. Одморили смо се у ведрој и присној атмосфери иначе живе и уредне школе у Дрену. Гостољубиве учитељице Јелена Аћимовић и Весна Деспић и директор Зоран Протић су учинили овај одмор прекратким. Деца су искористила време да се окрепе оним што су понела са собом и за опсаду оближње продавнице.
Водили смо разговоре о времену јер смо били задовољни срећом која нас је пратила и истовремено помало забринути. Повремено је изгледало да ће се овај благи јесењи дан поиграти и послати на нас тешке кишне облаке. Одлучили смо да наставимо у духу оптимизма. Следећи дужи одмор смо имали на ливади званој Манојлов гроб, са које се пружао диван поглед. Кише од претходних дана су спрале свеприсутни смог па се видело према Руднику и даље, све до вулканске купе, Островице. Овде смо обновили залихе воде и окрепили се соковима.
Од те тачке смо се поделили у две групе. Једна је наставила према Лазаревцу, завршавајући туру после пређених 16 км, а најиздржљивији су продужили на туру од 26 км.Током шетње смо имали неколико незгода и оне су биле безазлене, ако се посматра са тачке гледишта одрасле особе. Међутим, са тинејџерске тачке гледишта, блато на белим патикама, хеланкама и мајици је врло озбиљна ствар. Чак смо могли да присуствујемо свечаном зарицању:

– Никад више не идем на овакве шетње у белим патикама!

На ово се морало одговорити и одговорила сам да боја обуће није од значаја при пешачењу, бећ само да је удобна и разгажена

 
Још једно лепо место за одмор је ловачка кућа у Стубици. Ту смо се заједно фотографисали и окрепили.Најкраћи део пута је остао пред нама. У околини смо видели и убрали доста шипка, трњина и глогиња.

Наишли смо и на нешто што нас је много подсетило на змију. У питању је био обичан безноги гуштер- слепић, и то мали.

Прошли смо поред многих воћњака, њива и ливада, мимоишли по коју овцу и вредног земљорадника. Кукуруз је недавно скинут са њива, али се понегде још чекају вредне руке.

 
Пред крај акције, док смо полако улазили у Лазаревац, имали смо осећај да већ добро познајемо школарце који су имали поверења у нас као водиче. Распричали смо се. Сазнали смо да се од времена нашег школовања готово ништа није променило. Наставници су и даље превише захтевни, градиво преопширно.
 Ако до сада и нисмо знали, сада смо сазнали да смо се са годинама променили ми. Сада смо ми у улогама оних који саветују. Наш друг Ранко, далеко најбољи познавалац ових терена и врстан познавалац дечје психологије, одржао је дивно предавање о учењу. „ У школи не учите само школско градиво, ви се спремате за живот.“ „ Учи све, а највише оно што волиш; буди одличан у томе. Немој да учиш ни за кога, учи за себе.“ Тако смо, у духу древних филозофа- перипатетичара завршавали овај кратак излет у природу.
setnja13
Враћали смо се задовољни због лепих призора које не желимо да заборавимо, али било је и оних за које то не можемо да кажемо. Ради се о бројним дивљим депонијама на ободу нашег града. Наше комшије ту бацају све што се може замислити, па смо на једној видели чак и предњи браник неког ситроеновог возила.

На крају, учесници и организатори су се разилазили врло задовољни. Најдрагоценија похвала организаторима је упућена још на почетку. Неколико школараца нас је питало:

– Зашто ово не организујете чешће?

Share

Comments Closed

© 2011-2022 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.