Хајла
15.-17. август 2014.
Акцију смо започели у петак ујутру. Прва тачка обиласка је манастир Ђурђеви ступови на брду изнад Новог Пазара, задужбина Стефана Немање из 12. века. Следе Петрова црква која представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште рашке епископије. Шетњу кроз Пазар искористили смо за дегустацију локалних специјалитета: ћевапа, мантије, овчијег киселог млека… |
Настављамо разгледањем манастира Сопоћани, чије су фреске право ремек-дело уметности. Границу са Црном Гором прелазимо скоро без задржавања. У Рожајама нас сачекују љубазни домаћини, Фека, Аниса, Мамко, Зуко, из ПД „Рожаје“ као и наши драги Црногорци, Нада, Ксенија, Милица, Мита… Пакујемо се у ТАМ 110 и 17км ка дому Гропе, по излоканом планинском путу пролази уз песму, шалу, смех. | |
Хајла је планина која се налази између Црне Горе и Србије – Косова и Метохије и припада северо-источном венцу Проклетија. Заправо планински врх Хајла (2403м) смештен је између извора Ибра и Руговске клисуре. Многи Хајлу сматрају најлепшом планином на размеђи Србије и Црне Горе. Најпознатији део је њен 10-12км дуг планински венац, који се пружа у облику нежно заобљеног слова „ S“. Обилује разноврсном флором и фауном и станиште је рунолиста- веома ретке и заштићене биљке не само у Србији већ и читавој Европи. | |
Јутро окупано сунцем нас је сачекало у суботу, доручкујемо и крећемо на успон. Источном страном преко травнатих падина, поред вредних малих пастира којима машемо, оштрим али кратким успоном доспевамо до првог превоја где правимо кратку паузу. На следећем успону се први пут срећемо са рунолистом – Leontopodium (лавља шапа). | |
После сата хода доспевамо до превоја где препознајемо Руговску клисуру. Хоризонт је претрпан врховима величанствених Проклетија: Колате, Ђеравица, Каранфили, Богићевица. Настављамо гребеном који дели Србију и Црну Гору, страна према Рожајској долини је као одсечена вертикалним и стрмим стенама. Уз благе успоне, све време пратећи гребен, стижемо до врха Хајла 2403м. Паузу од пола сата користимо за фоткање и ниску погледа на Комове, Дурмитор, Сињајевину.. | |
Повратак до дома Гропе протекао је уз честа задржавања, неописиво богатство лековитог биља, боровница. Букети су завршавали у платненим торбицама, закачени за ранчеве, у руци..хајдучка трава, ива, кантарион, мајчина душица, линцура… После одличног гулаша и чорбе које су припремили домаћини акцију смо наставили на оближњим падинама где смо брали боровнице, друштво су нам правили мали пастири из катуна. Журка поред каменог огњишта уз логорску ватру трајала је до поноћи, песме су се смењивале из свих крајева старе добре Југе. | |
Недеља је била планирана за поход на Ахмицу али звуци добовања кише су нас разбудили, магла сивило и киша која нема намеру да стане. Одустали смо, оставили смо Ахмицу за неку нову акцију јер ћемо свакако поново доћи, Хајла нас је освојила на први поглед. Елем, уживали смо уз пуцкетање ватре и полако доручковали , спаковали се, домаћини су нас поново довезли до Рожаја. Растали смо се уз узајамне позиве за ново дружење. И овај пут нисмо заобишли Пазар и уз још по неку паузу увече стигли у Лазаревац. | |