0

Вршац, лепа варош

аутор: Наташа Урошевић датум: 01/03/2012 у: Извештаји |

 

25. 11. 2011.

Други дан крсне славе Стефан Дечански, скуп планинара ПД „Вис“ и ПСД „ Ћира“ у 16 часова испред ресторана „Том и Џери“. Друштво мало ( Милета, Дарко, Сека, Раја, Шакић, Мица, Славка, Сашка, Славица, Ивана и моја маленкост ) са три аутомобила упутило се ка некадашњем острву у Панонском мору- Вршачком брегу. Све време пута пратила нас је густа магла и саобраћајна гужва али они нису умањили адреналин нове акције.

 

На простору названом Широко било (10км од центра Вршца) смештен је планинарски дом (250 мнв) у који стижемо у вечерњим часовима. Сачекали су нас љубазни домаћини. Поноћну шетњу ка кули и спавање у сибирско-хладним собама остављамо иза нас. Акцију започињемо успоном ка Лисичјој глави (590мнв). Врло је хладно, провејава снег. Планинарска стаза води кроз шуму, често испресецану обореним деблима тако да често прескачући или провлачећи се испод њих до врха стижемо за 90 минута.

 

Вршачке планине се уздижу усред панонске равнице у југозападном делу Баната у правцу исток –запад (19км) и највећом ширином (8км), од чега на простору Србије (122км²) и Румуније (48км²). Гудурички врх (641мнв) највиша је тачка и целе Војводине. У наставку акције стижемо у Мало Средиште, спуштајући се делом кроз шуму четинара а делом поред засада винове лозе. Пролазимо кроз ово живописно сеоце са осликаним фасадама, ушореним улицама али нетипично због стрме конфигурације.

 

Раја, Ивана и Шакић су се задржали у обиласку манастира Тројеручице а остали су се упутили ка дому тражећи планинарске ознаке којих у Средишту није било. После кафе и ракијице у викендици локалног водича Маре, око 17 часова придружујемо се ловцима из Босне који су запосели трпезарију. Вече је протекло уз обиље хране, понеко вино, расположене музичаре (контрабас и хармоника)… севдалинке су се низале једна за другом тако да се дернек наставио и иза поноћи. Недеља је протекла у туристичком разгледању. Започињемо обиласком Вршачке куле.

 

Један од симбола града представља остатке утврђења које је подигао деспот Ђурађ после пада Смедерева са циљем заштите својих поседа у овом делу Војводине. Данас је овде и писта за параглејдинг. Спуштамо се до манастира посвећеног Светом Јовану Крститељу у селу Месић. Женски манастир по предању настао у 13.веку располаже чудотворном иконом пресвете Богородице „Достојно јест“.

 

Обилазак настављамо кратким задржавањем у луксузној „ Вили Брег“ где пратимо такмичење у роњењу на дах. Шетњом по центру града поред куће Јована Стерије Поповић, позоришта њему посвећеном, Банатског двора, православне Саборне цркве…завршавамо прву посету Вршцу. Надам се да ће следећа бити у време „Грожђебала“ – манифестацији која је заштитни знак града још од давнина познатом по вину. Још је 1494. године двор угарског краља Ладислава другог купио буре вршачког вина за 10,5 златних форинти.

Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2022 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.