Врело Скрапежа и Повленске кугле

аутор: Милан Васиљевић датум: 03/05/2016 у: Извештаји |

 

По не баш идеалном времену шест планинара ПД „Вис“ на Велику суботу, 30.04.2016. године  упутило се ка врелу реке Скрапеж. Због магловитог и облачног јутра одлучили смо да не идемо на Гвоздачке планине већ смо се упутили на врело.

Колима смо прешли 60-так км. Када смо изашли из урбаног дела Ваљева, пут нас води кроз живописне крајеве који љубитељима природе остављају прелеп утисак. Чим смо сишли са асфалта добродошлицу нам је приредила лисица, која је ноншалантно прешла пут на неких 50-м од нас.

Коначно стижемо. Нас долазак у село Марковиште није прошао незапажено, осетили смо добродошлицу и доброћудност мештана који су се ту затекли. Лаганим ходом крећемо ка врелу. Силазимо ка кањону, мало пробијање кроз шибље и прескакање поточића и ето нас на врелу. Неки га зову и „Црвенбреско врело” по селу Црвени Бријег. Врело делује импресивно када се приђе и заиста је прелеп доживљај. Место око извора је приступачно, врело је поприлично бучно али вредни детлић се труди да га надјача.
Настављамо даље ка горњем току Скрапежа стазом средње тешке категорије. Овај ток реке подсећа на неки поточић и може се прескочити на више места, касније он понире у кањону. Пролазимо кроз сликовит пејсаж  повленске долине. Правимо малу паузу за фотографисање, уживамо у чистом ваздуху и звуковима птичијих арија, који су мелем за наше уши. Са нама је и наш верни пратилац и најмањи члан Мими, она  обожава да се слика, права је позерка.
 
Полако крећемо ка једном видиковцу који се налази на висини од 1250 м. Стаза није претерано захтевна. Лепа шетња уз феноменалне видике који нам се отварају. Утисак поправља и сунце које се неуморно бори против облака. Још мало пробијања кроз шибље и ето нас на врху. Поглед је изузетан, пењање на врх није било узалудно. Направили смо пар што појединачних, што заједничких фотографија на видиковцу па крећемо натраг ка колима.
 
Сада нас пут води делом кроз шуме и ливаде.Наилазимо и на још неотопљен снег. Овде вегетација баш касни јер су ту љубичице први весници пролећа. Успут долазимо на још неколико видиковаца са погледом на оближња села.

Одлучујемо да се упркос боловима у коленима прошетамо и до камене кугле која се налази у непосредној близини. Возимо се око 4-5 км и стајемо на једној раскрсници. Настављамо пешке и после пређених 500м скрећемо десно и силазимо у поток. Занимљиво је да се ово налази врло близу пута, а стиче се осећај потпуне дивљине.

Коначно стижемо до камене кугле која је неиспитаног порекла, али импозантног изгледа.Крећемо назад истим путем ка колима. Задовољни и помало уморни после пређених 12 км крећемо кући.

 
У повратку свраћамо до ресторана „Маркова Столица” на освежење и сабирање утисака који су јако позитивни.

Небо нас је наградило па до краја наше акције није пала кап кише. Већи део дана смо искористили за што дузи боравак у природи и уживању у њој, а мени лично донело је ново, непознато искуство које не бих мењао ни за шта на свету.

 SAM_6194
 
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.