0

Ужички тунели

аутор: Небојша Мићић датум: 11/03/2011 у: Извештаји |

Једнодневна акција  5.03.2011.  

Ужички  „Ћирини“ тунели

 

Организатор акције: Небојша Мићић

Број учесника: 9,пређених километара: 180 км. возом, 22 км. пешачење

Време облачно, без магле

Станица Ристановић поље. Излазимо из воза, 830 је. Испред нас све бело. Ходамо уском стазом утабаном у снегу. Наилазимо  на уски мост преко Сушице, а затим на широк сеоски пут. Благо се пењемо. Око нас брежуљци, неки голи, неки пошумљени четинарима, понека кућа. Лавеж паса. Наилазимо на озидану чесму. Гасимо жеђ, сликамо се, понеко запалио цигару и идемо даље.Пењемо се на превој са кога су прелепи видици. Пут се серпентинасто спушта кроз борову шуму проткану понеким храстом.
Пролазимо крај ушореног засеока и једне разигране куце, која весело скакуће очекујући да јој нешто бацимо за храну. Пролазимо крај ушореног засеока и једне разигране куце, која весело скакуће очекујући да јој нешто бацимо за храну.
Продужавамо и одједном испред нас, брана. Са једне стране 6,5км  предивно језеро, са друге 75м висине до доњег нивоа  бране Ђетиње. Застајемо да се сликамо. По језеру се ухватио лед, виде се трагови животиња.
Крећемо даље узбрдо још 2км. До манастира Рујно, посвећеном Светом Ђорђу. Манастир је из 15 века. Ту је одштампана прва књига у Србији –Четворојеванђеље. Иштампао га је монах Теодосије. Разгледамо манастир, палимо свеће, испрате нас кафом и доручком. Захвалимо се на гостопримству па крећемо доле. Са бране силазимо у предиван кањон реке Ђетиње старом трасом ћирине пруге. Смењују се прелепи пејзажи, тунели, којих је 14 до Ужица. Свраћамо у малу бању у Стапарима. Поред дубоког  вира надкривене клупе и  сто. Крепимо се кафом и питом од јабука, сликамо се па даље низ кањон. Кањон се сужава, река убрзава, хучи, пенуша. Апарати шкљоцају. Око нас окомите литице. Око једног врха кружи јато птица. Са друге стране реке је пруга Београд-Бар. Тутњи ужурбани воз и улази у тунел. Испраћамо га погледом.
Тунели се смењују. У њима висе леденице, пуно их је пало па је клизаво. Наилазимо на Малу брану. Сликамо се на каменом мосту. Иза нас слапови, који се са десетак метара обрушавају на доњи ниво. Журимо даље.
Пењемо се на Стари град. Тврђаву из 14 века, за владавине Николе Алтомановића. На врху смо, гледамо панораму Ужица, сликамо се па настављамо низбрдо на Плажу. Омиљено шеталиште Ужичана. Разгледамо дуги железнички мост са кога се лети организују скокови у воду. Испод моста хидроцентрала. Кажу прва у Европи, одмах после Нијагарине. Изграђена 1900 године. У њој је данас музеј технике. Иначе је и даље у функцији. Време неумитно лети, журимо на воз. Још мало времена за пиће у станичном ресторану, па на перон. Воз стиже, у њему доста места. Дремуцкамо уморни али задовољни. До неке следеће акције.

Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.