Трем

аутор: Наташа Урошевић датум: 26/02/2016 у: Извештаји |

Републичка акција –Зимски успон на Трем

За чланове ПД „Вис“ Славицу, Милицу и аутора ових редова (придружио нам се и Славко из Шапца – ПД „Цер“) започела је у петак 19. фебруара у 1630.

До дома Студенац  на Бојаниним водама 890мнв стижемо без проблема у путу. Дејан нас је сачекао и упутио нас до собе где су постављени душеци, како је и договорено и кревет у коме је спавао младић који је шампион у хркању и за нашег Благоја.  Дом топао и функционалан , већ је врвео од планинара.

Ујутру у 740 крећемо маркираном стазом од дома, прво шумским путем до Љубине воде, 1100мнв а одатле шумском стазом раскаљаном од бројних стопа и измаглице која нас прати целом рутом. После 90 минута долазимо до превоја Девојачки гроб, 1311мнв, одакле креће гребенски део, константни успон нажалост без икаквог видика.
 
На врху Трем 1810мнв смо већ око 11 часова. Гужва (1100 учесника је походило Трем), фоткање, срећемо неке драге људе…свеопшта граја. Натраг истом стазом и у дому смо у два поподне. Одмор после пређених 14км и одлазак до школе у Горњој Студени. Чекамо у реду за пасуљ, у току је додела захвалница и припреме за културно-уметнички програм. Акцију завршавамо у Нишу у кафеу Тесла , одакле крећемо пут Лазаревца.
 
Морам да се осврнем на акцију – Ноћни успон на Трем која није забележена  а остварена је око Видовдана  2014.год. Френки нас је минибусом довезао скоро до дома на Бојаниним водама. Одмах око поноћи крећемо, осветљена змијолика колона граби ка Девојачком гробу и Трему. На врху чекамо зору, сунчева светлост је део по део осветљавала крајолик, пратили смо овај дивни игроказ. Соколов камен, Ртањ па чак и Миџор нашли су место у видокругу, као и фасцинантни гребен на коме смо стајали а чије су северне стране одсечене и представљају изазов за алпинисте а јужне благе и прекривене травнатим теписима.
19  
Спуштамо се до Девојачког гроба и група се дели, део се враћа ка дому а нас десетак одлучује да испење Соколов камен . Крећу опет успони али овај пут по травнатом тепиху уз обиље ливадског цвећа иза 90 минута смо на врху Соколов камен 1523мнв. Поглед на Трем, Заплањску долину ..фоткање. Настављамо гребеном, али у овом делу камене громаде не пријају због целовечерњег хода..али ванредно лепи видици умањују напоре.
 
Око поднева улазимо у шуму и пролазимо тик поред Мосора, али нико није желео да учини додатни напор и савлада овај атрактивни врх. Још 120 минута нас је делило од кревета у дому у Јелашници, и после 14 сати хода и пређених 30 километара најзад одмор. Сутрадан нас љубазни домаћин води у кратку шетњу кроз клисуру уз обиље информација из ботанике, географије, историје овог краја. Док чекамо Френкија да наставимо пут ка Нишу пажњу нам привлаче алпинисти који на вежбалишту природној стени на уласку у клисуру „висе“ на ужадима.
 
Затим на Чегру слушамо са пажњом Селимира Марковић-Села који предано и надахнуто дочарава херојску борбу српске војске под вођством генерала Стевана Синђелића. Кратку посету Нишу неко је искористио да прошета којекуде, а неко да још једном потражи лепу пекарку која се можда зове Јагодинка..до неког новог успона можда опет на Сувој планини.
 
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.