0

Tour-retour до Боговађе

аутор: Милорад Шакић датум: 22/06/2011 у: Бициклизам, Извештаји |

„Окрени педалу“ 2011. 

Временски превртљив месец јун, мрси са претњом кишом облацима, који нас меркају са околних висова, али то није довољна претња реци бициклиста која се од раног суботњег јутра, једанаестог дана, слива у главну улицу „Велеграда на Колубари“ спремна на сваки изазов.Окупан јутарњом росом и тек рођеним зрацима „извора живота“, град изгледа поносно на сву ту младост, која у друштву својих љубимаца двоточкаша, језди ка Рударској чесми, одакле би требало да се у поворци младости, здравља и лепоте покрене ка Боговађи локалитету удаљеном око 20 км. Спектар боја, поређаних по жељама произвођача опреме, чини конгломерат, који ни акварелиста виртуоз није склон склопити, да би поштоваоцима својих дела приуштио задовољство виђеног.

Вредни чланови Планинарског друштва „Вис“ из Лазаревца, подржани од истомишљеника, заузимају кључне тачке организације, па се све одвија као по књизи коју су сви прочитали. Тачке окупљања, пријављивања учесника, техничке подршке каравану, су јасно уочљиве, па се од стране учесника запоседају, све у циљу обављања нужних формалности. Све клизи ефикасно и неупадљиво. Посебна тачка оформила се у летњој башти кафића Слонче, где се конобар растаче кувањем кафа за ове из организационог одбора. Нисам задовољан радом ногу и брзином сливања црног напитка пред уморне очи конзумената, па предлажем краћу обуку, код особља које је у Боговађи, обарало све рекорде у кувању и презентацији чаробног напитка у јавност.
Главна улица се напреже да прими све заинтересоване који се као поплава сливају из околних улица. Дан се разбудио па свако има жељу да настави тенденцију ка лепшем времену. Маме дају последња упузства татама и деци, која у хладовини кестена, смерно чекају старт, копајући као нервозни ждрепци ногом, е да би одагнали нервозу. Блажа, као некад Јован Буљ на Теразијама, усклађеним покретима руку, које је морао негде увежбавати, завршава увертиру овој симфонији младости и грациозности па се стиче услов за тренутак „Д“. Знак је дат па се бујица бициклиста покреће улицом, која само што не пукне од учесника спремних на пут здравља. Караван се оформио и клизи према раскрсници „савез“ где се скреће према месту Петка. Мноштво заинтересованих и знатижељника, на тротоарима, аплаузима дају подршку и упућују  жеље за сретан пут. Добио сам задатак да помажем оним учесницима које љубимац изда током путешествија ка одредишту и назад.
Дан се разиграо у свој својој лепоти, док походимо Ибарску магистралу, па даље преко моста на Колубари, ка симпатичној варошици Лајковцу, где нас чека група бицуклиста да удружени кренемо пут села Пепељевац и даље. Озеленила колубарска Шумагија пружа се пред нама, на сваком кораку истичући поља зрелог жита, складно обрађених башти и бременитог воћа, које једва чека да понуди своје слатке плодове. Посебан украс дају сељани, који су као гроздови окитили плотове и ограде машући рукама, несебично помажући да се савладају успони којих је било. Приметио сам много деце која су будући учесници овог каравана, у то сам сигуран. Грашке зноја росе чела али се не одустаје без преке потребе. У том периоду десио се и пад, када се једна девојчица повредила али медицинари брзо указују помоћ.Сузе у њеним очима казују да је бол велик, али и да јој је криво што не може даље.
Овај мали тамни облачић изнедрио је истинског јунака. Није то бициклиста у специјалној одећи и обући, који је појахао двоточкаша великих могућности, већ је то девојчурак са бициклицом, мања тешко да има, који са наранџастим качкетићем на глави, иза кога језди  „коњски репић“, меље километре без помоћи других. Све су очи нас са „репа“ каравана упрте у мало тело, које зрачи вољом и жељом да успе. Сви се у себи молимо да жеље оствари. И остварила је када румених образа стиже на травнати тепих око дечијих справа. Обилазећи локалитет, где се чује весели жамор, препознајем је, где се са сестром и братом игра као да километрима није витлала педале. Сликам је да остане тек прва успомена на, верујем, будућег аса у бициклизму.
Хладовина дечијег насеља прија. Активности се одвијају по плану које путем разгласа евоцира Дарко. Позив на сендвиче и сок нико му неће заборавити. Околне травнате површине се жуте од официјелне боје манифестације. Точак са екипом дотерује „стену“, у стање без-бриге, немилосрдно издајући наређења која су безпоговорна. Стена је коначно испробана па се радозналци укључују у савлађивање земљине теже. Нажалост није успостављена листа приоритета, па се цени сналажљивост. Дарко и мени предлаже пењање али ми конопац-мајстор није уливао поверење те одустадох.Велики хероји били су и чланови екипе за кафенисање, које је Мира устројила. Никаква примедба на квалитет и тајминг послуге, само  може да им  слуши на част. Браво. Све конобаре кафића по Лазаревцу под хитно на обуку слати код ових ентузијаста.
Нас неколико одлазимо до оближњег манастира Боговађа, који се сместио на узвисини прекопута. Срамота ме је, али мени је први пут да посећујем прелепи амбијент овог манастира. Склад боја и једноставности одише на сваком кораку, после пролаза кроз достојанствени улаз. Ступамо у манастир који чини централни део дворишта. Љубазне монахиње нас усмеравају на правце кретања. У унутрашњости скромног здања, али са мером опточеног реликвијама, дивимо се иконостасу. Снабдевамо се свећама које смо намерни посветити душама наших умрлих и здрављу и срећи наших живујушћих. То чинимо у делу, за такав обред намењеном. Двориште са манастирским конаком нас не оставља равнодушно, па се сем упијања лепоте и фотографишемо за успомену. Слике говоре више од свега па их пружам као потпору свом казивању.
Подне прошло, дан умилан, облаци као икебана, док ми шумском сеном апсолвирамо успон ка месту, где све ври од дечије игре. Актери на „стени“ се смењују, док у дубини поља, на теренима, прште утакмице у одбојци, фудбалу, бадминтону…Позив на сендвиче се репризира, па се мноштво главица тиска у реду, да би на крају били сви задовољни. Једна екипа на тераси игра сачулатца .Милета користи положај, да заинтересованима објасни правила игре. Гост из Новог Сада покушава на ухвати нити Ђованијевих финеса у обуци.DJ Дарко немилосрдно најављује меч у фудбалу између жутих и жутих. Док се на терену за одбојку води љути бој, „трећепозивци“ се разгибавају за наступ. Славка и одред препелица плешу одбојку, по најтананијим нотама, уводећи нове системе у одбрану и напад на супарнике. Мица, Слађа и Наташа враћају се ка давно заборављеном систему „3 па 0“, који су у средњем веку протежирали монаси Пармског Картузијанског манастира. То вам је оно, кад њих три крену на лопту па се уплаше једна друге, крене извињавање а противник упише поен. Свеједно, грациозност покрета надоместила је ове ситне пропусте, који су плод и слабих тренинга.
Терен испод је у стању кључања. Загрејани и презагрејани соколи, румених лица као јабуке илињаче, спремају се да истрче на терен предвођени судијом Томовићем. Сам судија може да их разликује једино по ЈМБГ, тако да сви морају да га знају напамет. Овације присутног грађанства даје невиђену мотивацију за игру. Склад потеза, потези  просто невиђени ни досад ни одсад, маме дланове на одушак поноса што се са таквима свакодневно дружимо. Ломе се укрштена копља, жеље су веће од могућности, гол виси у ваздуху али на одмор се одлази  без голова.Уздах се још отима за Џегеровом шансом која оде у неповрат.Наше грације са одбојкашког бојног поља прешле у фудбалски аудиторијум, да би својим шармом дале додатну ињекцију нашим play-back актерима. Зној се брише, ту и тамо по неки допинг, који судија, од шмека зноја, не може да примети и „самоубилачка“ идеја да нека од наших „препелица“ својим уласком у наставку направи пометњу у ровитом противнику, наведе га на кикс и омогући историјску победу. Други део почиње повредом Џегера који екипу оставља „кано јелу међу вихорове“, али улазак кеца из рукава, противника оставља на чистини где дува са свих страна.“Yellow devil“ са упијач патикама, измиче контроли и својих и противничких играча.  

Буди дух играчима и осећај припадности тиму‚ па се потези Радоње, Давкета, Лирие, Јоце, Микија и Yumija Hendriksa Novosadskog , могу наћи само по алманасима старих мајстора. Све ово доводи до његовог фудбалског величанства ГОЛА. Није битан минут већ филигранска техника целог ансамбла, који је омогућио Радоњи да постане пакер а Yimiju Hendriksu Novosadskom да буде стрелац гола, који се врти по вртачама светских агенција. Читаће о овоме многи али привилегију да виде имали су њих неколицина десетака. Славље би потрајало до дубоко у ноћ да судија, очито много љубоморан, није дао знак за наставак меча. Наши играчи од силног честитања и ознојени, нису били ухватљиви за грогираног ривала, чије су играче опасуљивале медицинске екипе. Наше јегуље су плесале само њима знани плес, у складу са аплаузима који су навирали са свих страна. Судија који нема душу, хоће да и актере остави без исте, па кад виде да им „ноге клецају нејаке“,  одсвира форшпил који значи крај. Славље опште, методи појединачни и антологијски, док позив Yellow women devil да се мењају дресови не учини запршку. Радоња, пакер згодитка за Хисторију, је требао бити сретник за промене, али их маса раздраганих навијача однесе ђутуре са терена у прошлост.
Дан се спрема на починак а ми сређујемо утиске и круг где смо провели пријатне тренутке. Напуштамо терене невољно али са надом да ће нас киша мимоићи. Формира се караван па истим путем назад. Успутно се караван осипа како се пролази поред домова учесника. Уходани као машина, све препреке савлађујемо на радост свих, па нас главна улица „велеграда“ угледа у сутон дана. Осмех на лицима одаје успешну акцију, па се сви ми униформисани у жуто, сликамо за успомену пред Рударском чесмом. Умор нас стиже, али „Ловац“ има магнет неодољивог, па нас окупља да средимо утиске, упутимо још какав комплимент и стиском руке се поздравимо са „Довиђења до идуће године“.
Сутон покрива град, када се распршујемо својим домовима, сретни због добро обављеног посла и лепо проведеног дана.
у Лазаревцу дана 13.06.2011.год.члан уиграног оркестра организатора 

Милорад Шакић,  ПД „Вис“

Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.