0

Тара – Заовине

аутор: Наташа Урошевић датум: 23/05/2011 у: Извештаји |

Ваљево нас је сачекало са понеком пахуљом, док нас је на Дебелом Брду чекала права зимска идила. Уз две паузе на Пашиној равни и ресторану тераса у Бајиној башти, ноћу стижемо на Тару. Бојанов слалом (возач) по кривудавим клизавим путевима окованих снегом се срећно завршио испред извиђачког дома Бајина башта

Смештамо се, дом је савршено функционалан ,топао и чист али нас помало враћа у детињство због паноа окићених дечијим цртежима.       Раја, Ивана, Неша и ја крећемо у ноћну шетњу. Снег и даље веје, пахуље неуморно пластају, наша групица оставља трагове стопа на савршено испегланом тепиху, али мене брину трагови који су исувише велики за неко домаће пашче. Моја грешка је била што сам то признала… али некако преживех.
Елем када смо се приближили дому зачудила су нас пригушена светла, али са сваким кораком музика је била све гласнија. На спрату се одвијала права рок журка, наравно и ми смо се придружили осталима
Јутарња маршрута није захтевна, пењемо се до репетитора са изузетком Раје који се попео и на репетитор.Следећа тачка је видиковац код „Обренијине вечне куће“. Време је идеално за фотографисање, сунце и прозрачно небо надопуњују светлуцаву белину снега и зимзеленог дрвећа, али ледени ветар који се увлачи у сваку пору пожурује нас натраг у дом. Тамо нас чека Зока која је још једном потврдила своје кулинарско умеће – пасуљ.
После ручка спуштамо се до језера Заовине. Настало је изградњом бране у засеоку Ђурићи, села Заовине 1980. године, у њега се уливају Коњска река и Бели Рзав. Занимљиво је да је језеро акумулација хидроелектране „ Бајина башта“ у Перућцу са којом је повезано вертикалним цевоводом. У случају ниског водостаја Дрине језеро се празни док у супротном ( велики водостај, поплавни таласи) вода се пумпа вертикално у Заовинско језеро. Вода се користи за пиће уз малу прераду у постројењима за прераду. Језеро је погодно и за узгој пастрмки. У близини насуте бране је и место где је Јосиф Панчић открио своју оморику.
Недељу започињемо стајањем код бране, настављамо шетњом по Митровцу. Све је „скоцкано“ у планинарском духу али фале деца у својој разиграности јер осим нас нема никога да наруши тај склад природе и градитељства
Стижемо и до хотела Оморика на Калуђерским барама 1000 метара нв. Шаренило малог базара је привукло нашу пажњу. Разгледамо сувенире, чајеве, мелеме,слатке ђаконије, медовачу…понешто завршава  и у нашим ранчевима.Поздрављамо се са Таром као са драгим домаћином, до неког новог сусрета.
Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.