Таорска врела и Дреновачки Кик

аутор: Сања Поповић датум: 02/06/2016 у: Вести |

Дан први: 24.05.2016.
По лепом и топлом времену четири планинара П.Д „Вис“ упутило се у наш планинарски кутак који се налази на висини од 810 мнв. Стижемо возом на станицу Дреновачки Кик и лаганом шетњом упућујемо се ка планинарском дому. Уживамо у лепим пределима, очаравајућем мирису багрема, беремо шумске јагоде, слушамо цвркут птица, све ово је рај за нашу душу.

 
Срећемо мештане који нам желе добродошлицу и лепо време. Стижемо до планинарске куће. После краћег одмора крећемо у лагану шетњу до извора, одакле се наша кућа напаја водом. Касније увече, изненада се прикључује још један планинар који нас је јако обрадовао,а још нас је више обрадовала вест да нас у суботу неће бити једанаест већ шеснаест у шетњи до Таора.
 
Дан други: 25.05.2016.
Сунчеви зраци продиру у наш дом и просто нас позивају да устанемо. После окупљања свих планинара тачно у 1000 крећемо до Таорских врела. Уживамо у тишини, мирису ливадског цвећа и борове шуме. Тај мир је реметио понеки крик јастреба, који је неуморно тражио свој плен као и с времена на време шум ветра. Долазимо до Таорских врела, правимо паузу за сликање код водопада. Први утисак је фантастичан, а како идемо даље утисак је још бољи, не налазим праве речи да опишем лепоту виђеног. Обишли смо и три напуштене воденице, некада их је било дванаест.
 
Права је штета што постојеће три нису у функцији.Како идемо узводно,долазимо до места где морамо прескакати речицу коју неки нису успели прескочити па су завршили у истој мокрих ногу.Стижемо до врела изнад ког је стена где су Милан и Пеђа изводили акробације.Правимо паузу за сликање,уживамо у жубору воде,дишемо пуним плућима ваздух који би радо понели са собом.Одлучујемо да се вратимо другим путем да би посетили споменик народног хероја Жикице Јовановића-Шпанца.
 
Пут нас води кроз живописне пределе борове шуме. Окружени смо:високим стаблима које нам заклања поглед од сваке цивилизације, з атим папрат и траву, звукове птица и инсеката као и суво лишће и гранчице које пуцкетају под нашом тежином. Стижемо до споменика и ту правимо већу паузу за одмор и сликање. Лаганим ходом крећемо кући и после пређених 20 км пута стижемо на циљ. Седам планинара није могло остати на ноћењу, а нас преосталих девет је уживало поред ватре у звуковима Пеђине гитаре и укусу и мирису Драгановог роштиља. Мајсторе свог заната нећемо мењати.
 
Дан трећи: 26.05.2016.
Рано ујутру нас буде звуци птичијих арија и мирис чаја од мајчине душице, то делује тако умирујуће. Напољу после доручка сабирамо утиске који су изузетно позитивни, свима нам је жао што напуштамо наш „Еденски врт“ који је наш мали рај. Овако ми планинари замишљамо рај на Земљи а оваквих и сличних места је у Србији много.
 
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.