Стубички Вис – река Каменица

аутор: Сања Поповић датум: 14/06/2016 у: Вести |

Освануо је леп и сунчан jунски дан. У недељу 05.06.2016 jеданаест планинара П.Д. Вис упутило се на Стубички Вис и до реке Каменице. Скуп планинара је био код Рударске чесме, одакле смо кренули ка Стубици .

   
Пут нас води кроз урбани део Лазаревца.Иако је пут релативно лак, нама планинарима jе најтеже ходати по асфалту, тако да смо једва чекали да се склонимо са истог и дођемо до земљаног пута и шуме.Коначно силазимо са асфалта што нас је обрадовало али не у толикој мери колико су нас обрадовали зрели плодови белог и црног дуда, од којих смо на прстима добили модру боју, али не мари укус је диван.
 
Како  идемо даље зрелих плодова је све више: трешње, вишње и шумске јагодице су ту. Стижемо до шуме и лагано се спуштамо ка peци. Bоде у ово доба има релативно мало што нам отвара могућност да ходамо кроз њу преко камења које је јако клизаво па је један планинар проклизао и  срећом по њега завршио на песку, а не у води.
Правимо малу паузу за одмор и фотографисање. Ослушкујемо жубор воде, раздрагани цвркут птица, које нису навикле на људе овде па су нас весело дочекале. Посматрамо ток воде, на појединим местима је вода направила усеке кроз камен и исклесала га, на њему је и много маховине. Сунце које се пробија кроз гране даје прелеп одсјај у води. Оно је не тако давно изашло, грејало је цео шумарак лепим мада не тако снажним сјајем.Понегде је још блистала роса, а ту и тамо још су се на мах светлеле и преливале крупне капи. Очаравајући призор.
 
Крећемо даље, пробијамо се кроз жбуње и коприве које су нас поприлично ижариле.Један планинар се оклизнуо  и упао у коприве, верујте да се брже подигао него што је пао. После успешног пробијања настављамо даље и коначно излазимо на чистину. Пут нас води кроз ливаде што користимо за брање ливадског цвећа, уживамо у опојном мирису који ветар разноси на све стране.Беремо  и  кантарион који је у урбаном делу загађен, њега користимо као мелем.
 
Одједном примећујемо не тако малог смука, нисмо га узнемиравали па је продужио даље својим путем.Нажалост нисмо стигли да га фотографишемо.
После пређених 17 км пута  приводимо и ову шетњу крају.Свраћамо на освежење и сабирање утисака. Шума је драгуљ природе.Она је рај за животиње, биљке па и човека, место на коме је природа чиста и нетакнута и шетња кроз њу представља прави доживљај и једно незаборавно и лепо искуство.
 
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.