0

Сопотница

аутор: Наташа Урошевић датум: 26/02/2011 у: Извештаји |

 

15.10.2010. Акцију је организовао ПСД „Ћира” са којима смо остварили одличну сарадњу и често заједно планинаримо. Окупили смо се на железничкој станици у Лазаревцу и са кашњењем у поласку воз је кренуо пут Пријепоља.

Планирано је да попнемо пут до планинарског дома али пошто смо у Пријепоље стигли ноћу до дома смо се одвезли минибусом. Са смештајним капацитетом од педесетак лежајева, у планинском духу, изграђен комбинацијом дрвета, сиге и камена, један је од лепших у Србији. Сопотница је разуђено планинско село на западним обронцима Јадовника, са 45 кућа и тек стотинак становника. Вече смо провели уз пуцкетање ватре у камину, карте, коцкице и добру атмосферу коју је подизао DJ Дарко.  

Суботње јутро смо започели правим домаћим обилним доручком од сира, кајмака, суџука, хлеба, јаја… Још више нам је пријало друштво срдачних домаћина уз кафу и чашицу куване ракије. Са нестрпљењем смо очекивали покрет и поред ситне кише која је неуморно натапала земљу. Највећа атракција по којој је ово место познато су чудесни слапови реке Сопотнице и старе воденице и ваљарице. По легенди Бог је понудио пастирима да им испуни једну жељу да изаберу да ли желе воду или срећу. Они су изабрали воду и Бог је испунио обећање и на висовима Јадовника из многобројних отвора покуљала је вода на све стране правећи слапове чији се сопот чује и у време највећих жега. До слапова на првом нивоу стижемо махом лако и брзо, док се до водопада који је некад био највећи, али због неконтролисане експлоатације сиге више није најатрактивнији, стиже кроз лавиринт путељака. Од сиге са Сопотничких водопада су направљена многа здања (ћуприја на Дрини и Вазнесењска црква манастира Милешева).

„Доктореву кућу“  и старе воденице успевамо да ипак пронађемо уз Милетине (вођа акције) инструкције. Магла нас је натерала да убрзамо повратак у дом. Киша и магла нису нам дозво-лили да уживамо у спектру јесењих боја, од златне и црвене до загасито браон. Зато смо после подне поново отишли до слапова па онда ка вишим котама и репетитору. Сунце нас је пратило све време, гледали смо без даха узбудљиве пределе кроз које смо пролазили, дивљу нетакнуту природу и бескрајне пашњаке обасјане сунцем са којих пуца поглед ка вијугавом Лиму.

У повратку Чака је наметнуо мало бржи темпо тако да смо до дома ипак стигли у сутон. Ујутру после доручка који се састојао од хељда пите и овчијег киселог млека крећемо пешице ка Лучици, одакле смо возом дошли кући. Пре неколико година, слапови Сопотнице и цео овај крај, постали су споменици природе прве катего-рије. Нетакнута природа коју треба доживети не само у јесењем руху, већ и у пролећној разиграности и зимској белини и смирености.

Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.