Румунски Карпати

аутор: Наташа Урошевић датум: 21/01/2014 у: Извештаји |

 

НЕГОЈА

Псд „Ћира” је и овај пут организовао атрактивну акцију, поход на планину Фагараш у Румунији, наравно и ми смо им се придружили. Са платоа испред „Диc-маркета“, 1. августа у 17h, кренули смо пут Београда и Вршца, следе Карансебеш, Хацег, Симерија, Сибиу, Авриг. Стижемо до чувеног пута Трансфагараш који нас доводи до планинарског дома 2. августа у 7h ујутру. Дом или кота 2000 је репрезентативни објекат на лакат кривини одакле се пружа величанствени поглед на пут Трансфагарашан. Дочекују нас два врсна водича Габријел и Корнел које смо научили понеку српску реч (ракија – медикамент), а споразумевали смо се на енглеском. Истог дана у 9h ујутру крећемо да пењемо врх Негоју 2535мнв.

 

Јужни Карпати представљају најлепши део Карпата. Пут кроз Фагараш планине- Трансфагарашан који повезује Трансилванију и Мунтеанију са две аутотраке, укупне дужине 92км и безброј изузетно оштрих кривина је најлепши у Румунији. Овај пут има 27 вијадукта и мостова, као и најдужи тунел у Румунији 887м, који води кроз планине Палтин, од језера Капра до језера Балеа. Планине Фагараш заузимају подручје од око 3000км², са 8 врхова изнад 2500мнв.

 

Елем, окупљамо се испред дома, јутро сиво и хладно, одмах силазимо са асфалта, стазом преко пашњака, поред малог водопада, један јачи успон и стижемо до превоја одакле се пружа леп поглед на дом и меандре пута. После 3 сата хода долазимо до врха Варфул Лаител 2390мнв. Често наилазимо на пастире понекад је у тој улози човек а понекад пас, али су увек огромна стада ухрањених овчица што уредно бележимо фотоапаратима. Око 13h правимо паузу поред језера и бивка.

 

Неколицина због тешких ногу и умора остају код бивка. Габријел нас води стазом која обилази Дракулин теснац (због безбедности), мада 2 пута користимо сајле које су постављене у стени, и усеченом стазом око 15h пењемо Негоју. Сјај у оку повећавају овакви призори, хоризонти врхова и небеског свода стално нас изненађују новим чаробним плесом. Следе сликање, ужина и повратак. Део маршруте до језера којим смо дошли прошли смо лако, а онда од језера стаза се углавном спушта. После 12 сати путовања и десетак хода, колена отказују послушност, губи се концентрација, све чешће исклизавамо. Два теренска возила из службе спашавања одвозе Милицу (која није могла више да хода) и Славку. Мрак се увелико спустио када смо стигли до одморишта где нас „купи” бус и у 21h  смо у дому.

 
 

Други дан је предвиђен за туристички обилазак разгледнице Трансилваније. Започињемо са Куртеа де Арђеш, градом у ком смо посетили цркву Светог Николе (Принчева црква) која је уједно и музеј. Следи манастир посвећен Вазнесењу         Богородице, велелепно здање у византијском стилу са маварским арабескама из 16. века.

 

Обилазак настављамо савлађујући 1480 степеника тврђаве Поенари. Подигнута у 13.веку од стране владара Влашке, а познато је да је једно време била упориште Влада Тепеша- грофа Дракуле.Језеро Видрару је следеће на мапи обиласка, 900 хектара површине са браном високом 168м и пастрмкама и од 10кг. Проводимо сат времена крстарећи бродићем по изузетно лепом времену, а неки су нашли освежење и у језеру. Враћамо се у дом са по још неком сликом утиснутом у албуму сећања.

 

Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.