0

Рудник

аутор: Наташа Урошевић датум: 26/02/2011 у: Извештаји |

 

30.10.2010. 

Минибус нас је довезао до куће у којој смо били смештени. Сачекали су нас инзваредно срдачни домаћини са кафом, чајем, „домаћом“, као и комплетним оброком за тај дан. Из дневне собе је пуцао поглед на: варош, мали и средњи Штурац. Акцију смо започели од шумске куће до које смо се довезли.

 Планирано је да крајња тачка буде манастир Благовештење који се налази 5 км од Страгара на територији општине Крагујевац, док је варош на територији Горњег Милановца. Успон до репетитора (1.132 мнв), уједно и највиша кота на Руднику на средњем Штурцу, није био захтеван. Са сваким километром сунце је бивало све јаче, и иако је октобар на измаку, јакне смо окачили о ранчеве и упијали топлину сунчевих зрака. Следећа пауза је код плоче: врх Банета Илића (1.089 мнв) где има још снега. Одатле почиње бескрајно спуштање ка манастиру. Наилазимо на споменик бораца из НОБ-а, шумадијске бригаде.  
  Улазимо у нестварно лепу букову шуму, загасито златно лишће под ногама, докле поглед допире висока и витка сребрна стабла букве кроз које се провиди најчистије модро-плаво небо. Обележеном планинском стазом све до манастира прати нас овај призор, а онда у шаренилу јесењих боја ушушкани су извор свете воде и манастир Благовештење. Подигнут је крајем 13. века завреме краља Драгутина. У њему је у доба I српског устанка скривао барут Карађорђе и окупљао устанике. Ту се налази и чудотворна икона пресвете Богородице.
Из манастира крећемо у 16 часова, успоном који је врло захтеван и таман кад смо га савладали почиње мрак. Брујање мотора је све гласније и одједном се налазимо усред релија џипова и ландровера. Одмахујемо им, они нам трубе и губе нам се из видокруга. Група нас десеторо наставља кроз мркли мрак уз  три лампе. Градимир почиње рецитовање, Мила наставља са песмом а онда им се придружују и остали Блажа, Славица… Нижу се севдалинке и уз песму и причу улазимо у рударски парк.  
  Наредно јутро ходамо до центра варошице, која је некад била велико римско насеље са ковницом новца. Први српски динар са ћириличним натписом, краља Драгутина кован је на Руднику.Са својим рудним благом (сребро, олово, бакар) био је извор прихода српских владара. Продужујемо кроз најстарији засеок Градови ка видиковцу Звезда. Одатле је нестваран поглед на Островицу (вулкански гребен), Аранђеловац, Венчац… Упијали смо лепоте природе ове богате планине у сваком смислу, која доминира централном Србијом и Шумадијом. Следи повратак у смештај, па пут до куће минибусом.
Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.