Рудник

аутор: Милан Васиљевић датум: 19/11/2016 у: Извештаји |

Те суботе петог новембра кренули смо на Рудник са намером да дођемо до једног од многобројних врхова на Руднику. Овај пут идемо на врх Звезда. Петнаест планинара П.Д.  „Вис“ је кренуло у ову авантуру.

Новембарско јутро било је прохладно, сунце се сакрило иза модрих облака али се трудило да их надјача. Стижемо у сам центар варошице Рудник,  која има и свој историјски значај  јер је овде кован први новац на ћирилици за време Немањићке Србије.

Код споменика Арсенију Ломи и ратницима ослободилачких ратова 1912-1918 год, сачекала нас је петочлана подршка планинарског друштва „Букуља“ из Аранђеловца.
Видно усхићени крећемо на стазу, наше задовољство појачава и сунце које се пробија кроз облаке. Ваздух је био оштар а ветар ни мало благ као да је желео да нас подсети да је ово ипак новембар.

Корачамо добро проходним сеоским калдрмским путем. Опало лишће ублажава нас корак. Са свих страна пружа нам се прелеп поглед на оближње планине и долине, а најупечатљивију слику даје Острвица која тако гордо и поносито изгледа као да господари читавом долином и целим овим крајем.

Успут наилазимо на дивље јабуке чије плодове смо са слашћу појели, а недалеко одатле на првом мало већем успону неочекивано смо наишли на поскока. Невероватно је да је у ово доба године још напољу.

Уживамо у чистом ваздуху, бакарној боји лишћа,оштром ветру који нас је расхлађивао. Распеване птице  лепршају крилима на новембарском сунцу као да желе додатно да нас мотивишу.

Стижемо до прве чистине где правимо паузу за сликање и одмор да би уживали у прелепом видику.

Настављамо даље, успут беремо печурке, смех и шала су били нон стоп присутни. Савлађујемо још један мањи успон , видимо трагове снега на овом делу стазе који користимо за грудвање.

Стижемо на врх где одмарамо и користимо паузу за ручак.

После краћег одмора крећемо ка варошици.

Кренули смо другим путем наилазимо на јако лошу стазу па је заобилазимо кроз храстову и букову шуму крећући се јако стрмом падином. Наша најмања другарица патуљасти шнауцер Мими је неуморна, нон стоп трчкара тамо-амо као да покушава да нас све групише јер не жели да нас изгуби.

Стижемо до шумске куће па настављамо даље према почетној тачки.

 sam_1259
После пређених 18 км пута видно задовољни стижемо у центар и уз чај и кафу сабирамо утиске.

Поздрављамо се са нашим другарима из П.Д. „Букуља“ и једва чекамо да се видимо опет на некој акцији.

Човеково око је најбоље прилагођено зеленој боји која је најзаступљенија у природи. Као боја биљног света у ком биљка представља живот, она је боја младости и оптимизма. Зелена је боја природе, а природа је мелем за човеков дух, ум и тело. Природа представља почетак свега и у односу на њу све настаје.
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.