Рогозна-други дан

аутор: Мирко Ђурић датум: 01/06/2012 у: Извештаји |

 

Пошто смо најбољој традицији ПД „Вис“ путовали подељени у три групе, овде ће бити речи о томе како је група која је на Рогозну отишла и вратила се са „Победом“ провела други дан.

Суморно јутро и још суморнија временска прогноза определили су организаторе да нам великодушно понуде две опције: пешачење у дужини од око двадесет километара по претежно стрмом и каменитом терену до манастира Бањска, па одатле аутобусом преко Косовске Митровице до Лепосавића, или обилазак језера Газиводе, споменика Арсенију Чарнојевићу, Зубиног Потока, моста на Ибру у Косовској Митровици, манастира Дубоки Поток, Девина Вода и Бањска – аутобусом, па одатле заједно са првом групом до Лепосавића где седамо у воз за Рашку.

 

Суочени са овако примамљивим понудама комформистички смо се одлучили за другу, али не зато што нам је пешачење по киши и ветру мрско, већ због тога што већина од нас у овом крају није била одавно, а неки, богами, никад, па смо се сложили да овакву прилику не треба пропустити.До језера Газиводе стижемо за двадесетак минута и након краћег разгледања и фотографисања одлазимо до споменика Арсенију Чарнојевићу који се налази тик поред бране. Споменик је неспорно монументалан, али као да је некако дислоциран. Домаћини се слажу са нашим запажањем и додају објашњење које звучи прилично уверљиво, али га нећемо овде износити. Од Газивода одлазимо до средњевековног манастира Дубоки Поток где нас дочекују и испраћају по манастирском реду, а затим силазимо у  Зубин Поток на кафу. Обилазак се наставља посетом манастиру Девина Вода који је изграђен пре неколико година и прилично одудара од древних манастира Косова и Метохије. Но, да не буде неспоразума, и овде смо дочекани и испраћени како то обичаји и манастирски ред налажу.

 

Од осталих туристичких атракција овог краја посебно нам је привукла пажњу манифестација под неслужбеним називом – Барикаде.

Барикаде се симултано одржавају на друмским саобраћајницама северног дела Косова и Метохије, а број учесника и интезитет манифестације сразмерни су значају и прометности саобраћајнице. Учесници су припадници КФОР-а и локални Срби подељени у два супротстављена табора. Припадници КФОР-а када не учествују на Барикадама бораве у војним базама далеко од куће, униформисани су, наоружани дугим и кратким цевима уз нескривену подршку митраљеских гнезда, оклопних возила и дресираних вучјака, а на лицу места се не види чиме се хране. Локални Срби када не учествују на Барикадама бораве код својих кућа, обучени су шаролико и необавезно, наоружани  углавном тзв. приручним средствима тј. моткама и каменицама уз дискретну подршку чопора неугледних паса сумњиве борбене готовости, а на лицу места кувају гулаш. Однос снага делује помало неспортски па џентлеменски поздрављамо страну код које се крчка гулаш.

 

Пут нас даље води поред једног од најзначајних манастира Косова и Метохије, манастира Бањска, али ћемо се до њега вратити након посете мосту на Ибру у Косовској Митровици. Жесток пљусак није нас спречио да прошетамо до моста и делимично осетимо напету атмосферу која овде влада. Ако негде постоји очигледан пример да мостови, осим што спајају могу и да раздвајају људе, онда је то свакако овде. Под јаким утиском онога што смо видели враћамо се до манастира Бањска. Поздрав који нас овде чека од Милицине и Славкине(?) групе увелико нам поправља расположење, па након обиласка манастира у друштву домаћина и сапутника из „Победе“ свраћамо у оближњу кафану на освежење.

Око 15 часова у Бањску стиже и група која је ишла на пешачење, укрцавамо се у аутобус и крећемо у Лепосавић. Након краћег обиласка места одлазимо на железничку станицу, поздрављамо се са домаћинима (за које ћемо само рећи да су више испуњавали жеље учесника него водили акцију) и правац Рашка. Пут до куће протекао је у одличној атмосфери чему су, уз наш незнатан удео, највећи допринос дали планинари  из „Победе“. Пао је и договор – НА РОГОЗНУ И ДОГОДИНЕ!
 Мирко Ђурић
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.