Косовске планине – Рогозна

Републичка акција Рогозна 6.-8.април 2012. год. у организацији ПСД „Копаоник“- Лепосавић, ПК „Берим“- Зубин поток и ПД „Санџак“- Нови Пазар.

Са „Победом“ која нам је овај пут изашла у сусрет преко Краљева стижемо у Рашку   (нас шесторо из „Вис-а“- Славица, Драгана, Неша, Славка, Мирко и ја). Одатле локалним аутобусом преко алтернативног прелаза, излоканим старим путем стижемо у Грубетиће (950мнв). Драган, Раја и Мица који су стигли пре нас,  већ су распрострли своје вреће, тако да и нас смештају у школску учионицу. Цвокотање зуба је надјачавало тестерисање господина коме је Славица „ очитала буквицу“, али безуспешно.

Елем, насмејано сунце је извиривало иза планине, отворена је акција, сликање и покрет. Пред нама је стаза дуга 20км, расположење одлично. Десно од нас је Ибарски Колашин а преко пута Мокра гора. Подно Јелач града (1262мнв) стижемо не тако захтевном, лепо обележеном стазом.

Јелач град, малих је размера, данас потпуно у рушевинама, био је дворац Стефана Уроша у 13. веку. Зову га још и Јеринин град. Краљ Драгутин је током лова испод града пао са коња и обогаљио се, после чега је абдицирао у корист свог млађег брата Милутина. Скоро у једном даху савладавамо вертикални успон, одмарамо се на врху одакле се пружају фантастични видици на Пештерске планине, Јадовник, Голију, Копаоник, Мокру гору…

Напуштамо Јелач, крећемо ка Црном врху (1479мнв). После већег успона стазом кроз шуму, где је местимично штап упадао у снег и до 1м дубине, испред нас се указало језерце и стаза ка врху. Нас неколицина одустаје од освајања врха и предаје се чарима занимљивих прича и легенди везаних за ово језерце. Пристижу и остали па нас све заједно киша пожурује ка селима Витаково и крајњој одредници основној школи у Бубама

На том путу испречио се Бубски шиљак (1282мнв), гола литица која доминира крајоликом. Сви га заобилазимо ( организатор нам је скренуо пажњу на изузетно лоше услове за успон) осим друга Раје, који нам је на њему својствен начин описао ову авантуру. После 8 часова хода, савладаних 850мнв и пређених 20км, стижемо у Бубе, смештамо се у загрејане учионице са бродским подом. Ручак и програм који следи су за сваку похвалу- организација одлична а домаћини изузетно пријатни и предусретљиви.

Недељу смо започели обиласком вештачке акумулације језеро Газивода и споменика патријарху Арсенију Чарнојевић. После краћег убеђивања на пограничном прелазу Брњак улазимо у Србију. Прва станица је средњовековни манастир- Црна река. Током векова манастир никад није рушен тако да је сачувао првобитну физиономију. Највећа вредност која се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног Петра Коришког, српског подвижника из 13. века.Даље нас пут води до Новог Пазара у Рашком округу на реци Рашка. Већину путника „Шапчане“, Раја је одвео на ћевапе, Војин и ја то време користимо за обилазак центра, пијаце- праве оријенталне са обиљем боја и мириса разноврсних зачина, грнчарије и наравно jeans-a.

Пазар (496мнв) се налази на 290км јужно од Београда на деоници старог пута који преко Ибарске магистрале води према Јадрану. Лоциран је у звездастој долини река Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске. Окружен је високим планинама Голијом, Рогозном и Пештерском висоравни. Изнад Пазара на изваредном месту смештени су Ђурђеви ступови. Походили смо и ово свето место а одатле кренули пут Лазаревца.

Још једна акција је завршена али највећи утисак поред природе која још није одбацила свој сиви плашт, оставили су дивни планинари са Косова који плене срдашношћу и гостољубивошћу, који су нас дочекали отвореног срца. Хвала им на томе! Надам се да ћемо се опет дружити.