 |
 |
Са „Победом“ која нам је овај пут изашла у сусрет преко Краљева стижемо у Рашку (нас шесторо из „Вис-а“- Славица, Драгана, Неша, Славка, Мирко и ја). Одатле локалним аутобусом преко алтернативног прелаза, излоканим старим путем стижемо у Грубетиће (950мнв). Драган, Раја и Мица који су стигли пре нас, већ су распрострли своје вреће, тако да и нас смештају у школску учионицу. Цвокотање зуба је надјачавало тестерисање господина коме је Славица „ очитала буквицу“, али безуспешно. |
 |
 |
Елем, насмејано сунце је извиривало иза планине, отворена је акција, сликање и покрет. Пред нама је стаза дуга 20км, расположење одлично. Десно од нас је Ибарски Колашин а преко пута Мокра гора. Подно Јелач града (1262мнв) стижемо не тако захтевном, лепо обележеном стазом.
Јелач град, малих је размера, данас потпуно у рушевинама, био је дворац Стефана Уроша у 13. веку. Зову га још и Јеринин град. Краљ Драгутин је током лова испод града пао са коња и обогаљио се, после чега је абдицирао у корист свог млађег брата Милутина. Скоро у једном даху савладавамо вертикални успон, одмарамо се на врху одакле се пружају фантастични видици на Пештерске планине, Јадовник, Голију, Копаоник, Мокру гору… |
 |
 |
Напуштамо Јелач, крећемо ка Црном врху (1479мнв). После већег успона стазом кроз шуму, где је местимично штап упадао у снег и до 1м дубине, испред нас се указало језерце и стаза ка врху. Нас неколицина одустаје од освајања врха и предаје се чарима занимљивих прича и легенди везаних за ово језерце. Пристижу и остали па нас све заједно киша пожурује ка селима Витаково и крајњој одредници основној школи у Бубама |
 |
 |
На том путу испречио се Бубски шиљак (1282мнв), гола литица која доминира крајоликом. Сви га заобилазимо ( организатор нам је скренуо пажњу на изузетно лоше услове за успон) осим друга Раје, који нам је на њему својствен начин описао ову авантуру. После 8 часова хода, савладаних 850мнв и пређених 20км, стижемо у Бубе, смештамо се у загрејане учионице са бродским подом. Ручак и програм који следи су за сваку похвалу- организација одлична а домаћини изузетно пријатни и предусретљиви. |
 |
 |
Недељу смо започели обиласком вештачке акумулације језеро Газивода и споменика патријарху Арсенију Чарнојевић. После краћег убеђивања на пограничном прелазу Брњак улазимо у Србију. Прва станица је средњовековни манастир- Црна река. Током векова манастир никад није рушен тако да је сачувао првобитну физиономију. Највећа вредност која се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног Петра Коришког, српског подвижника из 13. века.Даље нас пут води до Новог Пазара у Рашком округу на реци Рашка. Већину путника „Шапчане“, Раја је одвео на ћевапе, Војин и ја то време користимо за обилазак центра, пијаце- праве оријенталне са обиљем боја и мириса разноврсних зачина, грнчарије и наравно jeans-a. |
 |
 |
Пазар (496мнв) се налази на 290км јужно од Београда на деоници старог пута који преко Ибарске магистрале води према Јадрану. Лоциран је у звездастој долини река Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске. Окружен је високим планинама Голијом, Рогозном и Пештерском висоравни. Изнад Пазара на изваредном месту смештени су Ђурђеви ступови. Походили смо и ово свето место а одатле кренули пут Лазаревца.
Још једна акција је завршена али највећи утисак поред природе која још није одбацила свој сиви плашт, оставили су дивни планинари са Косова који плене срдашношћу и гостољубивошћу, који су нас дочекали отвореног срца. Хвала им на томе! Надам се да ћемо се опет дружити. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|