аутор: Милан Васиљевић датум: 21/01/2017 у:
Извештаји |
∞
 |
Коначно је пао дуго очекивани снег.
Зима без снега и нежно белих пахуља била би хладна и суморна. Деца се највише обрадују снегу, али ништа мање се није обрадовало и нас седам планинара П.Д. „Вис“, који смо се окупили код Рударске чесме са намером да по првом снегу пређемо око дванаест километара до ловачке куће у Лукавици. |
 |
 |
Кренули смо у 1700. Вече је прохладно, снег је престао да пада, али га има у изобиљу. Док журимо да изађемо из урбаног дела града примећујемо да је зима пробудила успаване димњаке, густ сив дим се диже високо према небу. |
 |
 |
Коначно излазимо из урбаног дела града. Снег омекшао током дана полако се стезао на мразу. На небу су светлуцале звезде, ноћ је била ведра и тиха, тишину је реметио снег који је шкрипао под нашим ногама као и наш раздраган разговор. Волим када се треперави зраци звезда пробијају кроз смеђе ноћне сенке а месец стоји усамљен на видику. Уживамо у свежем ваздуху у коме нема присуства дима, у дивним пејсажима зиме, у новом оделу дрвећа, зима је засигурно такво годишње доба када све делује тако магично. |
 |
 |
Зиме долазе и пролазе, а дрвеће тако гордо и поносито стоји, пркоси и одолева зими. Ни хладан ветар који се поигравао са гранама дрвећа нас није спречио да сликамо и да се сликамо. Направили смо мали предах због успона који нас очекује на путу до ловачке куће. Дишемо пуним плућима, уживамо у овој пријатној ноћној шетњи ослушкујемо далек лавеж паса и понеки цвркут птица. Уз мањи напор стигли смо до нашег циља. |
 |
 |
Ту нас је срдачно сачекао наш домаћин Славиша уз већ припремљен чај и кувано вино. Време нам пролази уз шалу и забаву, а у међувремену прикључују нам се још три члана нашег друштва. У пријатној атмосфери време је брзо пролазило и било нам је жао што смо морали напустити овако леп амбијент. |
 |
 |
Лагано крећемо назад ка граду. Од ловачке куће пружа се феноменалан поглед на наш град. Посматрамо тај ватромет боја, њихова невероватна игра и склад чине наш град прелепим. |
 |
 |
Враћамо се истом стазом. Тама је трчала испред нас уплашена од наших лампи, покушавала је да се сакрије. Брзо и са жаљењем стижемо до града, шетња нам је пријала и са нестрпљењем ишчекујемо следећу шетњу по снегу.
Природа увек нешто даје, али и тражи од нас, а ми јој дајемо шта умемо: песму, слику, музику, поштовање, дивљење а и неизмерну љубав према њој. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|