Први снег

аутор: Милан Васиљевић датум: 21/01/2017 у: Извештаји |

 
Коначно је пао дуго очекивани снег.
Зима без снега и нежно белих пахуља била би хладна и суморна. Деца се највише обрадују снегу, али ништа мање се није обрадовало и нас седам планинара П.Д. „Вис“, који смо се окупили код Рударске чесме са намером да по првом снегу пређемо око дванаест километара до ловачке куће у Лукавици.

   
Кренули смо у 1700. Вече је прохладно, снег је престао да пада, али га има у изобиљу. Док журимо да изађемо из урбаног дела града примећујемо да је зима пробудила успаване димњаке, густ сив дим се диже високо према небу.
 
Коначно излазимо из урбаног дела града. Снег омекшао током дана полако се стезао на мразу. На небу су светлуцале звезде, ноћ је била ведра и тиха, тишину је реметио снег који је шкрипао под нашим ногама као и наш раздраган разговор. Волим када се треперави зраци звезда пробијају кроз смеђе ноћне сенке а месец стоји усамљен на видику. Уживамо у свежем ваздуху у коме нема присуства дима, у дивним пејсажима зиме, у новом оделу дрвећа, зима је засигурно такво годишње доба када све делује тако магично.
 
Зиме долазе и пролазе, а дрвеће тако гордо и поносито стоји, пркоси и одолева зими. Ни хладан ветар који се поигравао са гранама дрвећа нас није спречио да сликамо и да се сликамо. Направили смо мали предах због успона који нас очекује на путу до ловачке куће. Дишемо пуним плућима, уживамо у овој пријатној ноћној шетњи ослушкујемо далек лавеж паса и понеки цвркут птица. Уз мањи напор стигли смо до нашег циља.
 
Ту нас је срдачно сачекао наш домаћин Славиша уз већ припремљен чај и кувано вино. Време нам пролази уз шалу и забаву, а у међувремену прикључују нам се још три члана нашег друштва. У пријатној атмосфери време је брзо пролазило и било нам је жао што смо морали напустити овако леп амбијент.
 
Лагано крећемо назад ка граду. Од ловачке куће пружа се феноменалан поглед на наш град. Посматрамо тај ватромет боја, њихова невероватна игра и склад чине наш град прелепим.
 
Враћамо се истом стазом. Тама је трчала испред нас уплашена од наших лампи, покушавала је да се сакрије. Брзо и са жаљењем стижемо до града, шетња нам је пријала и са нестрпљењем ишчекујемо следећу шетњу по снегу.
Природа увек нешто даје, али и тражи од нас, а ми јој дајемо шта умемо: песму, слику, музику, поштовање, дивљење а и неизмерну љубав према њој.
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.