0

Проклетије – дан други

аутор: Наташа Урошевић датум: 17/06/2011 у: Извештаји |

28.05.2011.  

Ноћ смо провели у аутентичном планинарском дому др. Бранко Котлајић, срећом без сусрета са шкорпијама и пуховима који се нису пели до спаваоне. Сачекало нас је сунчано јутро да спремимо своје ранчеве и кренемо у освајање Подгоје ( 2021м ) једног од многобројних врхова црногорских Проклетија.

 

  Овај масив се простире од Скадарског језера на западу, Комова и Мокре планине на северу до Метохијске долине на истоку и реке Дрим на југу. Међутим у суседној Албанији постоји мноштво атрактивних врхова изнад 2500мнв који су ређе посећени. Тамо је и највиши врх Маја језерце (2692м). Јован Цвијић је установио да је на Проклетијама после Алпа била најизраженија ледничка глацијација, па отуд бројна ледничка језера, окомити и стрми врхови.
 Елем, колона од нас петнаестак ( Деки на почетку – Рашин на крају) креће ка свом циљу који би по плану требало да успењемо за 3 до 4 сата хода. Пролазимо кроз долине Грбаје где се налазе живописни ресторан и викенд куће изграђене од дрвета, смештених у долини која осваја нестварном лепотом природе. Контраст модро зелених пашњака и шума са сиво-белим стеновитим врховима је невероватан.  
  Проклетије не личе ни на једну планину са ових простора, пореде их са Алпима и Карпатима. Успон почиње проласком кроз шуму, која се на тренутак прекида стрмом стазом преко сипара и падине прекривене мокрим лишћем. Поново улазимо у шуму која крије обележену планинарску стазу. Дарко као и увек шармантно подсећа на паузу “ на време да се не заборави „, Дејан помало пролонгира. Пролазимо опасну деоницу, уску клизаву стазу усечену у стену.
Излазимо из шуме и наилазимо на прве кулоаре. Остатак успона је са прелепим видицима, најчешће нам је у видокругу био Очњак који је изазивао да га освојимо, отом-потом. Наилазимо на деоницу прекривену сипаром. Прешли смо је више четвороношке, јер при сваком покрету тле испод ногу се помера и клизи.  
  Правимо паузу испод саме Подгоје, још само педесетак метара надморске висине али Деки забринуто гледа у облаке који се навлаче. Познавајући одлично ову планину и по добру и по – како само њено име каже Деки одлучује да одустанемо. Настављамо само до Црног врха (1960мнв) где се сликамо и врло кратко задржавамо.
Крећемо назад, грмљавина која је све јача нас прати целим путем назад као и понека кап кише. Мене колено све више боли тако да усавршавам како Рашин каже технику „дупетарења „, због лоше кординације кад се оклизнем ја седнем. Рашин је користећи ову технику поломио на срећу само штап, фотоапарат је остао нетакнут.  
  Колона се растегла, окупљамо се поново на излазу из букове шуме. У дом стижемо око 15 часова, таман пре провале облака. Договор је био ако небуде кише, да испењемо стену код водопада али овог пута фортуна није била на нашој страни. Валтер (возач-планинар), одвози групицу до Гусиња. Славка организује куповину поклона за Дејанов рођендан ( терезије).
Вече започињемо певањем рођенданске песме а настављамо испред дома поред логорске ватре. Дарко је открио да зна да свира овај жичани инструмент тако да је давао шлагворт свакој отпеваној песми. Песма се орила до дуго у ноћ, било је свих жанрова из свих земаља старе добре Југославије. Још један планинарски дан је прошао носећи са собом море утисака,боја, доживљаја које ове непоновљиве планине пружају… до неког новог сусрета.  
   
   
Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.