Проклетије

аутор: Наташа Урошевић датум: 20/09/2012 у: Извештаји |

 
Хридски крш, Тепсијица…

Проклетије, планински масив очарава планинаре као и све љубитеље природе својом нестварном лепотом. Глечери су правећи себи пут створили многе удолине. Грбаја се издваја по савршеном складу боја свих нијанси зелене и сиве , исто тако и Бабина долина или Бабино поље осваја својом лепотом. Окружена је врховима, са десне стране је крш Богићевице и Хридски крш а са леве је окружена Старцем, Пасјим врхом, Пчелињим а мало дубље су Богдаш и Марјаш који су на територији Метохије као и Маја Ропс.

Након ноћне вожње из Лазаревца стижемо у Плав рано ујутру. Предах уз кафу прекидамо набавком намирница на зеленој пијаци и вожњом до еко кампа Лука (1485мнв) окруженог четинарима.Остављамо ранчеве, у 10h крећемо ка врху Тепсијица, остављајући сликарску колонију да на миру напусти камп и расклони платна необавезно разасута.
Водич Деки Дујмовић и овог пута нам открива делић ове планинске лепотице. После три сата хода  (две краће и једне дуже паузе), прво чврстим колским путем па маркираном стазом кроз шуму, коју повремено пресецају обронци зелених тепиха стижемо у 13h до камене заравни врха Тепсијица (2092мнв). Одатле поглед пуца на Богићевицу и Хридски крш, чини се да их можемо досегнути.
Враћајући се ка кампу пролазимо кроз Хридске станове катун у коме обитава само један становник, прелепи пастув. У потрази за домаћим сиром и кајмаком правимо круг, скрећемо ка Бајровића катуну али ни тамо нема власника. Настављамо кроз катун, стазом кроз шуму излазимо на асвалтни пут 3км испод кампа. Ноге су претешке за овај завршни успон, али захвалљујући људима из псд „ Хрид“ који су случајно наишли са својим теренским возилом и лафетом лако савладавамо ову деоницу. Уз пуцкетање логорске ватре и пријатну свежину сабирамо утиске- 11 планинара, 600мнв савладано , трајање акције 7 сати.
Ујутру 30. јуна у 8h полазак ка Богићевици. Снабдевамо се водом у Хридским становима, остављамо коња да мирно пасе. Настављамо кратко путем а онда обележеном стазом кроз шуму доспевамо после укупно 3сата хода до Хридског језера (1970мнв). Горско око , једно од лепших ледничких језера, овалног облика смештеног усред борове шуме, чија се стабла пресликавају у кристално чистом плаветнилу. После 15-так минута пробијамо се кроз грмове боровница пратећи стазу у  боровој шуми. Следе два кратка али јака успона и ето нас на седлу између Хридског крша и Богићевице , кратак предах нам улепшава поглед на Визитор, Ђеравицу.
Успон се наставља, крљуштав терен се смењује са сипаром, маркације су нестале.Дарко, Ивана, Радоња покушавају да их пронађу, доспевају до испод врха Богићевице али стазе нема . Исувише је опасно и клизаво, уз звуке жаљења окрећемо се назад и врло брзо венцем у 14h пењемо Хридски крш (2358мнв). Као и увек сјај оку враћа поглед на Колате, Маја Росит, Маја језерце, Каранфиле.. Спуштање започињемо уз прве звуке грмљавине. Киша нас „хвата“ већ на седлу, али срећом летњи пљусак је кратко трајао тако да смо код језера већ били суви, са изузетком Радоње који је наставио да се купа овај пут у језеру. Пауза није довољно дуга да се упију све лепоте овог чаробног језера.Елем истом стазом као и у доласку у Луку стижемо у 17h, где нас чекају Бокина и Шакићева врела супа, дружење уз логорску ватру и починак.
Недеља је резервисана за необавезну шетњу коритом Бабинопољске реке. Прелазак преко брвна, Радоњина косидба барабар са младим мештанином… такође ће наћи место у албуму сећања са Проклетија.Следи повратак кући уз уверење да ћемо поново походити ове планине.
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.