1

Прибој

аутор: Наташа Урошевић датум: 23/03/2011 у: Извештаји |

Опет нам је ПСД “Ћира“ изашао у сусрет, тако да захваљујући њиховој годишњој карти за превоз железницом, до Прибоја се возимо бесплатно. Воз је реским звуком најављивао улазак у станицу. Искрцавамо се, чекају нас љубазни домаћини Хари и Пеђа. Прибој је смештен на обалама Лима. Некада се налазио на караванском путу који је  био најкраћа веза између Дубровника и Цариграда.

Прибојска бања (550 мнв)   са изворима термалних минералних вода до сада се показала као благотворна за реуматске и пострауматске болести. Богатство шума и разноврсна дивљач учинили су да овај крај буде познат по ловним резерватима. Традиционално се организује хајка на вука, а у ловишту Јаворје заштићена врста је медвед.
Упутили смо се ка  Шумској кући (960мнв) изнад села Лумићи. Занимљиве ретке крошње борова испред куће неодољиво привлаче поглед, тако да Прибој са својом реком изгледа нестварно.
Турнир у „Yамbu“ протекао је у знаку две даме. Смедеревац нас је солидно грејао али мало и надимио. Пешачку туру смо започели сутрадан ујутру. Мања група је кренула ка Црном врху (1148мнв), а већина ка крајњој одредници средњовековном манастиру Увац.
Први репер до којег нас је Пеђа довео (водич домаћин) је извор питке воде где смо напунили своје чутурице и кренули. Измаглица и влага нису нас омели да уживамо у видицима, дружењу, док су километри  остајали иза нас. Најмлађи чланови Лука и Аки  су нам опет доказали да су прави планинари, јер су пут до манастира (16км дужински) савалдали “барабар“са групом, као и прелазак небезбедним мостом преко набујалог Увца.
Када се, са моста и реке око, након непрегледне шуме  привикне на питому долину, поглед се обавезно заустави на здању манастира пресвете Богородице – Увац. Увац је задужбина великог жупана Стефана Немање који је он подигао својој сестри Јањи да се ту замонаши. Више пута је паљен и обнављан. Једна од легенди каже да турски војници никако нису могли да сруше зидине манастира јер би рушитељи чудом страдали, онда су  на то натерали фамилију Токовић, коју је стигло проклетство да им се не рађају мушка деца. Након 300 г. поново је освештана.Окрепили смо се уз колаче, воду и ракију којим нас је почастио игуман Данило, старешина  манастира  Увац и Дубрава.)Пешачење натраг до куће је било прилично напорно јер смо сатима ходали махом савлађујући успон (6км дужински и 400 мнв.).
Топла супа и изванредни Јокијев срнећи гулаш “вратили су нас у живот“. Вече је протекло уз песму из албума севдалинки, старих изворних песама меморисаних у нашим главама. Сутрадан, 28.11. окупљамо се испред куће, упијајући лепоте још који трен, силазимо делом пешице а делом превозом до Прибоја. Имали смо таман толико времена да прошетамо Прибојем  и укрцамо се на воз који нас довози до куће. Упознали смо тек делић (манастир Увац, Црни врх) из ниске бисера овог краја. Сплаварење Лимом и Увцем, одлазак у Милешеву, станиште белоглавог супа…. одлажемо за неки од наредних долазака.

Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.