Овчарско – кабларска клисура

аутор: Јелена Ивановић датум: 05/04/2016 у: Извештаји |

Меандри Западне Мораве

Одмор у покрету

Најлепши природни предели су омиљена места за путовање, одмор, истраживање, померање сопствених граница…Овог пута смо се определили за Овчарско – кабларску клисуру, једну од најлепших клисура Србије, која својим природним вредностима и споменичким лепотама привлачи пажњу већ вековима.

Дочек у селу Тучкову

Село Тучково

На позив наших пријатеља ПД „Каблар“ из Чачка поводом обележавања 65 година постојања, ми смо се у суботу 02.04.2016. упутили према Чачку и селу Тучково одакле је била полазна тачка ове акције. Састав наше планинарске групе (22 планинара) је био мешовит, било је ту и старих  и младих планинара па чак и оних најмлађих (9 година). Као и до сада и овог пута су нам се придружили нови чланови нашег друштва, којима је ово прва акција са нама. На акцији са нама је била и Мими (патуљасти шнауцер), вољени члан наших планинара Давидовића, којој је ово ко зна која акција по реду.

Мали одмор за сликање

Slika-2--Uspon-na-vrh--Orov

Успон на врх Оровице

Кренули смо из Лазаревца у 5:30 ч, успут смо свратили на јутарњу кафу у наш омиљени ресторан „Руднички брег“ који је незаобилазно стајалиште планинара када их пут нанесе у крајеве наше лепе Шумадије. У село Тучково (310 мнв) смо стигли око 8:30 ч где су нас дочекали домаћини а и планинари из разних крајева Србије који су такође били гости ове планинарске прославе. Наша група се поделила, један део екипе од 6 планинара кренуо је на краћу и мање захтевну туру од 10 км, на Овчар-обилазак манастира Благовештење, Успеније, Јовање и Никоље, а други део екипе је кренуо на туру од 18 км и висинским успоном од око 900 м, на Каблар са чијег видиковца се виде препознатњиви меандри Западне Мораве.

Поглед са врха Оровице

Силазак гребеном

На дужу и тежу туру су се упутили и наши најмлађи чланови Маша и Данило који имају свега 9 година. Након уводне речи организатора, крећемо у авантуру освајања Каблара са његове западне стране.  Преко воћњака и пашњака села Папратиште стижемо до прве тачке коју освајамо врх Оровица (856 мнв). Ово је био и тежи део стазе али предиван тако да смо лепоту овог краја компензовали са умором који смо помало осећали. Након паузе кренуло је спуштање гребеном до Јасеновачког потока у селу Врнчани. Настављамо макадамским путем уз Врмчанску реку и долазимо до старог дома (480 мнв), настављамо даље ка засеоку Оџићи одакле поново креће лагани успон. Идући кроз шуму стижемо у атар села Рошци и долазимо у сеоску школу да се снабдемо водом и наставимо пут који су красили дивни пејзажи које је пролеће још више улепшало.

Slika-5-Odmor-u-podnozju-Ka

Одмор у подножју Каблара

Успон на врх Каблара

У подножју Каблара правимо краћу паузу како би се сви скупили и заједно кренули у освајање врха. Улазимо у заштићену зону која се налази под самим врхом Каблара. Иначе за оне који нису знали, а у ту групу спадам и ја, Овчарско – кабларска клисура је од стране Владе Републике Србије проглашена за „Предео изузетних одлика“. Није ни чудо јер се на овом простору налази преко 700 биљних врста (само дивљих орхидеја има преко 20 врста), 170 врста птица,  40 врста сисара, а регистровано је и 9 врста водоземаца. Право једно мало богатство флоре и фауне. Полако али сигурно стижемо и до врха Каблара (885 мнв). Нестрпљиви као што сам ја одлазе право на видиковац одакле се пружа божанствен поглед на препознатљиве меандре Западне Мораве. Уживала сам у погледу али сам зато пропустила заједничко фотографисање свих учесника на врху Каблара.

Кроз лепе пределе…

Најмалађи на врху

Правимо пар појединачних, заједничких фотографија на видиковцу  Враћамо се на врх Каблара да и ту направимо пар заједничких фотографија. Сликали смо и наше најмлађе чланове на које смо поносни а и нашег најмањег члана Мими која је права позеркаПоследња етапа наше шетње је силазак стазом број 3 кроз шуму. Полако, табани бриде, бол у коленима се јавља али идемо даље, чека нас ручак (посан и мрсан пасуљ са салатом) у планинарском дому ПД „Каблар“. Уследила је додела захвалница, поздрављање са домаћинима и осталим планинарским друштвима и правац Овчар Бања, где смо уз кафу и пиво сумирали утиске наше две екипе са Овчара и Каблара.

Мимина врху каблара

Слика за архиву друштва

Задовољни, помало уморни али ипак напуњени позитивном енергијом крећемо кући. Опијени планинским ваздухом и лепотом једне од најлепших клисура у Европи, дремамо на путу ка Лазаревцу. Још један дан одлично искоришћен у природи. Био је ово заиста одмор у покрету!
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.