Островица 2012

аутор: Јован Арсенијевић датум: 17/04/2012 у: Извештаји |

 
 

Традиција је лепа и корисна категорија. Традиционални догађаји подстичу лепе успомене. У планинарском друштву „Вис“ има неколико догађаја  који су везани уз календар, на неки, готово ритуални, начин. Само као илустрација, скупштину друштва држимо увек првог уторка у месецу фебруару, акција „Окрени педалу“ одржава се прве суботе по завршетку школске године за основце. Тако је и са излетом који организујемо на Велики петак, увек Островица. Зашто је тако, зашто увек Островица, и зашто баш на Велики петак – није могуће утврдити. Нисмо посебно о томе одлучивали. Наравно, излет традиционално организује Славко Ивановић. Једино што може да нас заустави је време. Уочи „дана Д“ сви смо пратили прогнозу, гледали у небо и молили се. Ваљда нас је зато и Бог погледао. Чак ни то што је био петак, 13. није нам избаксузирало. Дан је  освануо какав се пожелети може, ни хладан, ни врућ, ни ветровит и такав је остао до краја излета. По обичају, скупили смо се испред просторије друштва, распоредили се по колима и преко Брајковца, Шутаца, Белановице стигли у село Варнице, подно камене купе.

 

Островица је узвишење у оквиру Рудничког масива које доминира селима Варнице, Заграђе, Драгољ и Трудељ у општини Горњи Милановац. Надморска висина врха је 758 метара. По пореклу, представља остатак разорене вулканске купе. Крајем маја 2009. проглашена је за споменик природе. Због свог положаја и облика, била је у средњем веку значајна јер се на њој налазило војно утврђење, чији се остаци и данас могу видети на самом врху. Легенда каже да је утврђење подигла проклета Јерина, која је умрла у оближњем Руднику.

 

Пут иде ливадом до шуме, која, како се пењемо, препушта простор голом камењару. Стене су доста глатке а могу бити влажне и клизаве- зато је потребан опрез. То се нарочито примећује при силаску и треба се мало помучити да се нађе природан рукохват. Стаза је иначе добро маркирана а ове године су постављени клинови са прстеном кроз који се може провући сигурносно уже.

 

Врх се састоји из два дела повезана уском стазом. Нижи, северни је приступачнији и уз њега се можете узверати само држећи се за природне ослонце, а ка јужном, вишем и пространијем постављени су клинови који умногоме олакшавају успон, а нарочито спуст. Ко је љубитељ прецизних података, треба да зна следеће:

Дужина трасе – 2 км
Најнижа тачка – 528м
Највиша тачка – 758 м
Кондициона тежина – 3/10
Техничка тежина – 8/10
Извори питке воде – не постоје

 

И попесмо се сви на врх, онако шаролика група, без неких проблема. Седимо, гледамо и коментаришемо како се виде Медведник, Повлен па чак и Јабланик. Ветар као и обично дува, не претерано, али довољно да нам „обуче“ јакне. Пробамо Наташину питу са јабукама, за коју сам направио безобразну примедбу: „А јел` нам то Мица послала, кад већ није дошла?“ Морам признати да је то спортски поднела. Дарко и Радоња су направили један полукруг око врха, спустили се ниже преко јужног гребана и дошли са те стране на врх.

 

Препоручљиво је избећи зид утврде јер камење у њему не улива поверње сигурног ослонца. Додао бих да ове године нисмо видели поскоке. Хладно време претходних дана их је вероватно задржало у рупама. Прошле године смо их видели неколико на стази и у жбуњу поред.

После одмора и окрепљења, почесмо полако да се спуштамо. Ово је увек тежи и опаснији део. Помажемо једни другима а поготово малима и млађим. Опрез је нарочито битан код доњег дела где вода кваси стазу и где се камени део завршава.
   
 

Даље нас је пут (Славко, тачније речено) одвео до брда званог Теовац, где је смештена ловачка кућа и са чијег се пропланка пружа прелеп поглед са једне стране према Островици а са друге према Букуљи, Венчацу и Вагану. Чак се видео и Стубички вис изнад Лазаревца. У шумарку са стране брда Раја је (ко би други) нашао сремуш па је настала потрага за најлон кесама. Било га је толико да је лакше  било косити га.

 

Излет је имао и традиционални завршетак: у селу Трудељ, код Милутина Матића, власника виле „Милица“, с тим да ове године, због кише која се најављивала, нисмо ишли до ловачке куће на суседном брду. Уз кафу и освежење, стони тенис и билијар, провели смо следећа два сата. Умало да заборавим: реванширао сам се Давкету за прошлогодишњи пораз у стоном тенису. Одлучујући меч је заказан. Наравно, на Велики петак, следеће године. Традицију треба поштовати. Имам годину дана да уживам на ловорикама.

 

Делови текста о Островици преузети су са сајта „stazeibogaze.info“, од Александра Лазовића и са Википедије.

Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.