0

Олимп

аутор: Наташа Урошевић датум: 27/02/2011 у: Извештаји |

Кренули смо из просторија ПД  “Вис” 22.септембра предвече. После малих проблема на м ак едонској граници, у Солун с мо стигли 23. септембра ујутру. Тра жење српског гробља се претворило у добар кондициони тренинг. Прво знаменито место обиласка у Грчкој је свакако Зејтинлик – српско војничко гробље. Успомену на храброст и патриотизам наше војске на солунском фронту најбоље дочарава старина Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика. Одали смо почаст сенима изгинулих и умрлих бораца. Преноћиште је организовано у хотелу у Паралији, изванредан урбани смештај са одличном храном. Стигли смо и да се окупамо и опустимо у води Егејског мора. Предиван осећај после дугог пута.  


Планирано је да пењање на Олимп започнемо наредног дана ујутру рано, али због квара на минибусу у подножје ове непредвидиве планине (1.050) тј. почетак националног парка стижемо око 14 часова. Припреме смо започели још у Литохорну, живописном селу удаљеном од Ларисе 50-ак километара. Због старе српске бојазни да не останемо гладни ранчеве смо добрано оптеретили са храном и пићем тако да је сваки тежио преко 10 кг.
На грчком језику Олимп значи “ светла планина”. Позната је по врло богатој флори, можда најбогатијој у Европи. Највиши врх је Митикас ( 2.917 ) што на грчком значи “нос”, уз њега су Сколио ( 2.911 ) и Скала ( 2.866 ). У хеленској митологији она је дом 12 олимпијских богова, најважнијих богова, грчког Пантеона, кристалном дворцу по веровању старих Грка. Крећемо ка планинарском дому који се налази на 2100 м надморске висине. Временски услови одлични за пешачење, исто је и расположење у групи. Наш папарацо (Славка) хвата најзанимљивије моменте, на познат начин препадајући нас и засмејавајући. Са сваким пређеним километром ранчеви су све тежи, наговарамо Рају (вођа акције) за “паузу више“, али због временског теснаца он то не дозвољава. Успут срећемо пуно људи из свих крајева али како Славка каже углавном су наши (Словенци , Босанци, Хрвати, Бугари…).Осим људи сусрећемо и конвој мазги, једино транспортно средство за намирнице ка дому и смеће у обрнутом смеру  
  Надморску висину од 1000 м и дужински 5 км савладавамо за 5 часова уз три мање паузе. Планинарски дом и поред солидног смештајног капацитета има невероватну фреквенцију људи из целог света. Једина замерка је мала пријемна просторија тако да треба времена да уграбиш мало простора да одложиш ранац. Преноћили смо у дому а јутро нас је сачекало са маглом и ситном досадном кишом. Окупљамо се испред дома и крећемо пут Митикаса у колони. Са сваким испењаним километром време је све лошије, видљивост минимална, почиње и ледена киша, ветар. Одлажемо фотоапарате и телефоне, промрзли и мокри до “ голе коже” стижемо до Скале (2.866). Одлучујемо да због сигурности и временских услова одустанемо од Митикаса и вратимо се у дом.
После окрепљујућег оброка и чаја у дому враћамо се на почетну коту. Време као да се уротило против нас, киша је пљуштала без престанка и опет промрзли и мокри стижемо до минибуса који нас враћа до Паралије. Следећег дана план је да се оде до Метеора и после доручка и трочасовне вожње стижемо до невероватних камених кула манастира Метеора. ”Висеће стене“ су настале повлачењем мора пре 30 милиона година. Светогорски монах Атанасиос 1382 г. фасциниран лепотом стена, оснива први манастир Велики метеори на висини од 623 м. Од шест манастира колико их данас има одлучили смо се за Варлаам. После обиласка цркве, галерије, сувенирнице у комплексу манастира крећемо пут Лазаревца.  
Моја прва акција још више је учврстила жељу према планинарењу јер све време је струјала позитивна енергија, заједништво и уз шалу и смех сваки напор се чинио мањим. Нисмо били задовољни, нисмо попели планину богова, само врх Скалу али одлучили смо да то урадимо у неком наредном покушају.
Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.