Несаломиви су кренули…

аутор: Јелена Савковић датум: 27/04/2012 у: Вести, Извештаји | ∞



Тек мало спорије нег’ што смо јуче, Сунцу у сусрет, каћун и јела, претопло беше, ал’ ветар пуше, као на длану нам Србија цела. Голема Голија, остаци снега, мравци у комори ваздуха чистог, свашта нас чека већ иза брега, а каћун симбол је нечега блиског. Кренули назад смо, мало румени, кроз сву ту природу што тек се буди, себи још ближи и занесени, не знајућ’ зашто нас све то још чуди.
	Повратак ка хотелу…значи после пола 12, по мојој процени… Јецапереца
Негде тамо око 11 часова, на Црном врху (1788мнв)…нико неће ништа да каже, осим Точка, који уредно ишчитава податке са оног његовог чувеног уређаја, који увек носи са собом и који је изузетно прецизан, и Неше који сада добаци „Ој Голијо лепотице, показа нам своје лице!“ и утече у непознатом правцу…
	Користим прилику да честитам Душану Лекићу на победи у трци на 203,74м (измерио Точак, зна он и у милиметрима али није нам била потребна толика прецизност), разлика је овог пута била мања, вежбала сам од Ђетиње…надам се до следећег пута да ћу га бар стићи, можда и престићи! Јецапереца
21:29 часова – ми смо стигли, прошетали, вратили се у хотел одушевљени природом…Дискотека је отказана због непредвиђених околности (сви хоће да гледају серију)…осим понеког оптимисте…

	8:49 часова - прва пауза Са неком малом срећом у ранцу ево га опет један маслачак, поздраве шаље мени ко странцу правац планина, пут је дугачак. Пут нам је још дуг али нас мами сунце и песма, најбољи друг... Кад ћемо стићи? Природа слави природа буди се, и ми са њом! Јасмина Савковић
Са малим закашњењем, негде око 7:35 часова, испред Ресторана Ловац, екипа је пошла пут големе Голије, без икаквих проблема!Као што сам и претпоставила, са првим јављањем „уживо“ није било проблема, за даље ћемо да видимо…Следеће јављање кад стигнемо… 🙂 Поздрав од свих нас!Јецапереца