0

Полуизвештај са маратона Медведник – Рајац (први део)

аутор: Ранко Радашиновић датум: 25/04/2011 у: Извештаји, Лично |

Ово је полуизвештај јер ће остатак извештаја написати остали учесници маратона. Кренуло нас је пет а на циљ нас је стигло шест… ма није се нико уз пут породио него нам се на Дебелом брду придружио Домузбаша. Вероватно се питате које то…е то је једна шећерлема од пса, црна као угарак и ко зна колико би ишла са нама по оном мраку да нисам иза себе чуо чудно дахтање, укључим лампу и пренеразим се… поред моји ногу иде поголема куца, са умиљатим очима и сјајном црном прилично дугом длаком. Ма ја се распричао о Домузбаши а не рекох ко је био од мушких глава…

Овако Дафке покретач акције, Точак – стартер и навигатор екипе, Ћоса .. ма није са оног свијета него помоћник навигатора, па мој друг Славко и ја … е није Мирко него Друг Раја. Из Лазаревца смо кренули 21 и 10  на температури од 17 степени а на Медведнику смо били у 22 сата и 53 минута.
Старт 02.06.2007 у 00:01 по мом сату, Јабланик смо прошли у 01:20 а на Дебелом брду смо били 02:10.  Прешли смо 10,5 км и ту смо одмарали 14 минута. На Малом Повлену смо били 03:20 (ту смо мало промашили пут – 1 или 2км … нисмо слушали навигатора Точка).Испод далекововда пре Антене смо прошли у 04:45 а на Глогу смо били у 06:15, а код Ловачке куће у 06:33. На Кику смо у 07:10… доручак и мали одмор … ја уграбио да одспавам 30 минута.
Иначе сам хтео да одустанем и променио сам нове патике старим које су ми биле ту. Настављамо у 08:10…идемо доњим путем према каменолому и тамо смо у 09:20. Домузбаша иде упорно поред нас. Почиње да греје сунце и прилична је запара у шуми.Каона 10:00. Настављамо у 10:07 по асвалту уз Дивчибаре, одвратна деоница .На видиковцу смо у 11:30. Центар Дичибара 12:10 пијемо пиво … Рогоњу, са нашим другом Кокијем који се ту од некуд денуо – вероватно је ту био због избора Мис-Дивчибара. Киша нас тера у Планинарски дом… време 12:30, ту затичемо двије планинарке из Ваљева и оне нам кувају чај … баш нам је пријао и зато смо им бескрајно захвални. Време се гуловери али ми одлучујемо да наставимо .. крећемо у 12:40 и већ смо у 15:10 били код чеке под Великим Маљеном – мала пауза.
По ливадама има пуно младе линцуре,  у шуми смо нашли разних печурака: сунчанице , слинавке , вргањи… код ветрењаче испред Риора смо у 16:20 а на Равној Гори смо 18:30 … ужина па даље. До скретања са асвалта смо према Добрим Водама стигли у 19:41.Крећемо од Добрих Вода по макадамском путу…Точков избор..вероватно бих и ја изабрао такав пут јер почиње мрак, и мањи су успони и силасци али та деоница ми је била најтежа јер је камен био крупан и не поваљн па смо ходали као да газимо по јајима … видиш светла рајачких бунгалова али ти се чини да се удаљавају а  мука ми што не знамо шта ћемо с Домузбашом … да га водимо за Лазаревац немамо га где … да га оставимо …жао нам.
Коначно у 21:33 стижемо испред хотела. У исто време стиже и комби…сву преосталу храну сипамо пред Домузбашу и растужени улазимо у комби … не можемо да се радујемо нашем успеху … прешли смо 86км (тако каже она справа што је Точак непрекидно гледао у њу и још тврди да није та справа могла да повата све сателите због букове шуме иначе би показала више (по Точковом рачуну око 96км). Е јес му и нека справа кад не може да разликује нас и букве – Боже ми опрости ка да смо Босанци; за 21сат и 32 минута цела тура… на крају морамо да оставимо нашег оданог пратиоца самог , али сви смо се сложили да је Домузбаша паметан и да ће се снаћи.
Ја се распричао о Домузбаши , Бога ми као да нам је он био једина логистика. Ма имали смо ми и праву логистику која је била ту негде , мало испред или мало иза нас али никако да нам се нађе кад треба. Дакле Гос’н Председник, оба подпредседника и Радоња су нас сачекали на Медведнику … Председник и Радоња у будном а подпредседници у уснулом стању , испратили нас сто метара одетара од дома  а онда после неколико сати кренули за нама да нас покупе , али им то задовољство нисмо приредили. Упорно су ишли за нама до Кика а онда су свратили у кафану и одатле су нас упорно и интезивно бодрили, подржавали и тражили повремено извештаје где се налазимо…
…логистика – боли глава, ипак имали смо изгледа логистику Свевишњег јер су нам у принципу временски услови били идеални…облачно… повремено прогреје сунце… па киша кад нам је требао одмор… па отворен дом на Дивчибарама…. затим пада киша испред нас па иза нас … а нама преостаје само да ходамо. Ипак најважније је да смо стигли без озбиљнијих повреда… по неки прсли жуљ… мали ојед гузе и сличне ситнице које пролазе за дан два. Од мене овог пута толико…
Допуна извештаја – после неколико година (2009) сазнасмо да Домузбаша није Домузбаша него Гаров. И да му је власник Тикин брат са Дебелог брда (Тика је домар у планинарском дому  на Дебелом брду).
Наставак у другом делу. Друг Раја 

фотографије: Славко Ивановић

Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.