0

Полуизвештај са маратона Медведник – Рајац (други део)

аутор: Саша Толочков датум: 25/04/2011 у: Извештаји, Лично |

Допуна: Саша Толочков-Точак: Ова акција је замишљена одавно, као нешто што би подсећало на Фрушку Гору (тј. Фрушкогорски маратон), наравно без амбиција за толиком масовношћу. Разлика би била то што се овде ради о много ширем простору (у односу на Фрушку Гору), иако је километража слична, јер се овде прелази највећи део Ваљевских планина, а последица тога је да се све одвија на већим висинама што је ваљда боље и лепше (од 650-1270м-просечно око 900м).

 

Занимљивост ове руте је што може бити подељена на етапе, јер на сваких 10-15км постоји планинарски дом или нека локација са саобраћајним  чвором, која може бити почетак или крај етапе или место где неко евентуално може да одустане или да се укључи  или евентуално да се организују пунктови за освежење за евентуално масовнију акцију.

Први пункт би било Дебело брдо, други Дреновачки Кик, Каона, Дивчибаре, Равна гора и на крају финале Рајац, дакле могућности за комбинације су огромне, неко може да пође од старта прошета до Кика (Дреновачког) и ту остане, неко може ту да се укључи (на Кику) прошета до Дивчибара и ту заврши туру . 

Не треба напомињати да су сви ти пунктови згодни и за прилаз хитне помоћи (везано за масовнију организацију где је то битно), као и за покретну подршку у виду возила које би превозило од пункта до пункта део опреме хране итд. (на тури од 90 км није баш згодно носити све оно што може да затреба на леђима, на пример резервне ципеле).

Очекивано трајање је било 22-24 сата, дакле ноћ није могла да се избегне и најлогичније време за старт – поноћ. 

Кретали смо се по GPS-у и track-у који сам направио од ранијих трекова (јер смо све ове деонице већ прешли појединачно; ово је исто то само одједном), и који је доста грубо урађен с’обзиром на величину, али нас је добро држао на рути (поготово ноћу).

Кретање ноћу је доста олакшано чеоним „лед“ лампама (квалитетним), без размишљања о аутономији и прегоревању сијалица и наравно GPS-ом.

Рута је оригинално требала да има 86км, на крају је испало нешто преко 90км, највише захваљујући једном истакнутом учеснику који је негде око 0300 испод Повлена направио искорак удесно који нас је коштао око 2км, следећа заврзлама од стране истог члана је била на деоници од дома до каменолома где је исти упркос гласу разума и GPS-а присилио екипу да се иде доњом уместо горњом рутом што је озбиљна грешка (сви који реше да иду нашим стопама препорука – избећи ову грешку), уз ове имали смо још једну пречицу која нам је додала мало километраже (не помињем по чијој идеји).
Рута има само једну озбиљну ману за коју нисмо нашли решење , а то је део од Каоне до Дивчибара (тј.до пл.дома Дивчибаре) који је асфалтни и прилично отежава ситуацију. 

Ради се на проналажењу алтернативе и делимично је у изгледу део решења али сасвим извесно већи део остаје споран .

фотографије: Славко Ивановић

карте: Саша Толочков

Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.