Македонија – други део

аутор: Наташа Урошевић датум: 28/06/2012 у: Вести |

 

Галичица, Пелистер, Маркове куле

Ујутру 25. маја напуштамо дом „Тајмиште“ код Кичева. Испраћају нас љубазни домаћини. Јане нас после 90 минута довози до Охрида, познатог као Лихнидос (Бело језеро) још у III веку пре Христа. Стари Охрид, словенска, царска и патријаршиска престоница имаo је бурну прошлост, претрпео је најезду Нормана из Италије, потпадао под Бугарску, Византију. Цар Душан је 1334.год. заузео Охрид, а 1394.год. влaст преузимају Турци.

Обилазак овог туристичког центра започињемо сарајевским буреком у пекари на зеленој пијаци а онда сплетом живописних уличица са кућама препознатљиве архитектуре стижемо до цркве Св. Софије. Даље мостом преко обале долазимо до храма Св. Јована Богослова, који се налази на месту одакле се поглед пружа на цео залив. У цајтноту са временом изнајмљујемо чамац и стижемо у луку  у 11h.Одатле туристичким бродићем после 60минута вожње (перформансом на горњој палуби који је пратила већина путника) допловљавамо до Св. Наума. Паунови представљају симбол ускрснућа у хришћанству. Шепурили су се у свој својој лепоти док су посетиоци листом покушавали да усликају лепезу боја коју су они вешто скривали. Крајем IX века Охрид је постао средиште ширења хришћанства међу словенима и то захваљујући Св. Науму првом словенском монаху и Св. Клименту првом словенском епископу.
И овај пут на почетку успона на Магаро киша нас није оставила на миру. Јак пљусак је испратио почетак хода маркираном стазом. Све време док смо савлађивали успон крећући се кроз шуму, а потом дугачким снежним кулоаром натапала нас је ова атмосверилија. Срећом на првом одморишту и код антене више је није било. Завршни успон, захтевнији започиње козјом стазом и наставља се фантастичним видицима који се боре за превласт са маглом. Смењују се погледи на Преспанско језеро (850мнв) и Оридско (694мнв). Стижемо и до врха Магара (2255мнв) савалђујући 695мнв. Мали предах, сликање и крећемо назад ка превоју 1560мнв.Следећи изазов је нацинални парк Пелистер. Налази се на обронцима планине Бабе, само 7км од Битоља. Испред хотела Молика стижемо у 2030h, a одатле натоварени ранчевима, кесама убрзаним ходом стазом кроз шуму за 40 минута долазимо до планинарског дома Копанки (1610мнв). Са смештајним капацитетом стотинак лежајева један је од лепших домова у Македонији.
Aкцију смо започели  26. маја у 8h. Маркирана стаза кроз шуму, посута боровим иглицама формира се према стопалима. Расположење одлично, застајемо да се сликамо код водопада и камене реке. После 60 минута хода на првом успону кроз шуму почиње пљусак. Већ навикнути кабанице за врло кратко време облачимо преко свега. Излазимо из шуме и пратимо пут који води до ловачке куће.Наилазимо на речицу која се са хуком удаљава од нас јурећи низ стрмину а изнад први пут  у видокругу је врх Пелистер окићен антенама. До следеће тачке, одмора у ловачкој кући киша нас и даље засипа. А онда почиње права борба са самим собом, успони велике ливаде који нису захтевни али монотони, смењују се један за другим нигде им се крај невиди. Ноге су тешке у ципелама пуним воде, уз кишу која нас не оставља ни секунд, сивило, маглу…
Свесни да од видика и фотографисања нема ништа имамо циљ да испењемо врх и после 530h и природе која се уротила против нас ( чак су нас и град и снег засипали ) испред нас се појављује хотел de luxе ( метереолошка станица, ТV релеј ). Сачекали су нас љубазни домаћини са загрејаном просторијом, врелим чајем и осмехом добродошлице. Правимо већу паузу, где смо се окрепили, осушили и наоружали како Милка каже позитивном енергијом.

За 330hхода наравно уз јаку кишу, са једном краћом паузом у ловачкој кући стижемо до Копанке.Недеља је углавном резервисана за туристичко разгледање. Прво се задржавамо у Хераклеи, где нам кустос дочарава значај овог древног хеленистичког града. Основао га је Филип Македонски у IV веку п.н.е да би после освајања од стране Римљана 148 год. п.н.е изгубио своју политичку моћ. Сачувано је неколико споменика из римског доба укључујући и портиктерми, форум, базилику…Позориште је некад окупљало и до 3000 људи.

Улазимо  у Битољ, један од најлепших градова на Балкану, са уређеним корзоом, парковима, трговима, старом чаршијом… Битола (Монастир) налази се у југозападном делу Македоније испод планине Бабе у центру најпространије македонске котлине Пелагоније, 15 километара северно од Грчке границе на 576мнв.Маркове куле се уздижу изнад Прилепа, града Марка Краљевића. Подсећају на грчке метеоре. Тврђава на врху се састојала од више појасева камених бедема са кулама, Донжон куле и двора Мрњавчевића средином XIV века а потом Цара Душана. Данас је већим делом у рушевинама али су искоришћене за снимање неких сцена у партизанском филму Капетан Леши.

Успон започињемо по лепом времену у 14h .

До крста одакле се пружа фантастичан поглед на Прилеп, Златоврх… стижемо за 40 минута. Сликамо се уз прве капи кише а онда правим јуришом да би сачували сувом једину преосталу суву обућу и одећу, али наравно безуспешно, утрчавамо у минибус док се вода цеди са нас. Елем, окрепљујемо се у Македонској кући, изваредном етно ресторану уз незаобилазан ширден. Одатле правац железничка станица Скопље, где  воз „ замало да нам умакне“, завршавамо акцију.Памтићемо је не само по неоспорним лепотама западне Македоније већ сигурно и по љутом ривалу који нас је неуморно пратио – киши.

Још једном све похвале нашем водичу Љубету и нашој Милици Антонијевић најзаслужнијим за остварење ове акције.

Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.