0

Легендарни извештај

аутор: Ранко Радашиновић датум: 15/03/2011 у: Лично |

Овај извештај је, у изворном облику, прочитан на састанку неколико дана после описане акције. Ради очувања интегритета текста, уредник је на њему извршио само „козметичке“ поправке, које су настале због преношења са рачунара на рачунар са различитим подешавањима. Сачуван је оригинални језички склоп аутора, који се труди да сачува од заборава архаизме и локализме у нашем говору. Писан је великим словима да би га могао прочитати, заборавио је наочаре. Прилог објављујемо са дозволом аутора.

ИЗВЕШТАЈ СА АКЦИЈЕ – ТАРА, КАЊОН РАЧЕ

АКЦИЈА ЈЕ НЕКОЛИКО ПУТА ОДЛАГАНА И КАДА ЈЕ КОНАЧНО ОРГАНИЗОВАНА ОТКАЗАО НАМ ЈЕ ПРЕВОЗ. ОКУПЉЕНИ ПЛАНИНАРИ СУ ОДЛУЧИЛИ ДА ИЗВЕДУ АКЦИЈУ ПО СВАКУ ЦЕНУ. ПРЕВОЗ – СНАЛАЗИ СЕ КАКО КО МОЖЕ. И ПОЛАЗАК ЈЕ БИО КАД КО КРЕНЕ, ПА ЈЕ СВЕ У СВЕМУ КРЕНУЛО 6 АУТОМОБИЛА И ЈЕДАН ВОЗ, АЛИ МАЛО КАСНИЈЕ: САША СА СВОЈИМ КОЛИМА, ЈУГА, СНЕЖА ,ВУЧКО И ЗОРАН НЕДЕЉКОВИЋ ТАКОЂЕ, ДОК ЈЕ МИЉАН ПОВЕЗО ТОЧКА СЛУЖБЕНОМ ЛАДОМ, А ГОЦА И ЏЕГЕР СУ ДО УЖИЦА ДОШЛИ ВОЗОМ НЕ СВОЈИМ, НЕГО ЈЖ. У УЖИЦУ ИХ ЈЕ САЧЕКАО МИЛЕНИН ПРИЈАТЕЉ МИТАР И ДОВЕЗАО ИХ НА ТАРУ.

ТОГ АВГУСТОВСКОГ ПОПОДНЕВА НЕБО ЈЕ ПОШАШАВИЛО И ПОЧЕЛА ЈЕ ОЛУЈА КАКВУ ДАВНО НИЈЕСМО ДОЖИВИЈЕЛИ, МАДА ЈЕ ЗА ВРЕМЕ ПРИПРЕМА И ОКУПЉАЊА БИЛО ИЗУЗЕТНО ЛИЈЕПО И СУНЧАНО.

СУПРОТНО ПРАВИЛИМА ЛИЈЕПОГ ПОНАШАЊА, ГРУПА СЕ РАЗБИЛА НА 4 ДЕЛА И СВАКО ЈЕ ИШАО КАКО ЈЕ И КАД ЈЕ ХТЕО, С ТИМ ШТО ЈЕ ДОГОВОРЕНО ДА СЕ НАЂЕМО И ОКУПИМО У КАМП НАСЕЉУ КОД ХОТЕЛА “БЕЛИ БОР”.

ЦИЉ АКЦИЈЕ ЈЕ БИО ДА СЕ У КАМПУ КОД ХОТЕЛА “БЕЛИ БОР” ПОДИГНЕ БАЗНИ ЛОГОР, ОД ШАТОРА КОЈЕ НИЈЕСМО НИ ПОНИЈЕЛИ, ДА СЕ СИЂЕ У КАЊОН РЕКЕ РАЧЕ, ПРОЂЕ НИЗВОДНО УЗ ПОМОЋ АЛПИНИСТИЧКЕ ОПРЕМЕ, КОЈУ ЈЕ МИЉАН ЗА ОВУ ПРИЛИКУ СПЕЦИЈАЛНО НАБАВИО, ОБИЂЕ МАНАСТИР РАЧА И ВРАТИ У БАЗНИ ЛОГОР – ПРВИ ДАН.

ЗА ДРУГИ ДАН ЈЕ БИЛА ПРЕДВИЂЕНА ШЕТЊА ПО ЈЕДНОЈ ОД ПОСТОЈЕЋИХ ПЛАНИНАРСКИХ СТАЗА.

ПРВА ГРУПА – ( САЛЕ, ЈУГА, СНЕЖА И ВУЧКО) ПОШЛА ЈЕ ПРЕКО ДЕБЕЛОГ БРДА И ЗБОГ ОЛУЈЕ ЗАНОЋИЛА У ПЛ. ДОМУ НА ДЕБЕЛОМ БРДУ. ВУЧКУ НИЈЕ ДАО ЂАВО МИРА НЕГО ЈЕ НАСТАВИО ПРЕМА ТАРИ ДА БИ НАМА (ТРЕЋОЈ ГРУПИ) ПРЕНЕО ГДЕ СУ ОСТАЛИ И УЗ ПУТ  ПОЛУПАО КОЛА. БЛЕСАВО, АЛ` ТАКО ЈЕ.

ДРУГА ГРУПА ТОЧАК – МИЉАН ПРОШЛА ЈЕ ДО ТАРЕ БЕЗ ОЗБИЉНИЈИХ ПРОБЛЕМА. ПРОБЛЕМИ СУ НАСТАЛИ НА САМОЈ ТАРИ.

ТРЕЋА ГРУПА У САСТАВУ: МИЛЕНА, ГИЛЕ, ДРУГ РАЈА И ДРАЈВЕР ЗОКИ КРЕНУЛА ЈЕ 1 САТ КАСНИЈЕ ОД ОСТАЛИХ АЛИ ПРЕКО ЧАЧКА.  КИША НАС ЈЕ УХВАТИЛА НА РУДНИКУ. НАЈЖЕШЋЕ ЈЕ ЛИЛА КАД СМО БИЛИ У ЧАЧКУ, ТАКО ДА КАД САМ ИЗАШАО ДА КУПИМ ПЕЦИВО У НЕКОЈ ПЕКАРИ, ДОК САМ ПРЕШАО УЛИЦУ И НАЗАД, БИО САВ МОКАР ИАКО САМ НА СЕБИ ИМАО КИШНУ КАБАНИЦУ. ОД УСПУТНОГ БРАЊА ПУРЕЊАКА ЈЕДНОГЛАСНО СМО ОДУСТАЛИ ИЗ КИШНИХ РАЗЛОГА. НА ТАРУ СМО СТИГЛИ ОКО 21х .

ЧЕТВРТА ГРУПА : ГОЦА – ЏЕГЕР КРЕНУЛА ЈЕ ВОЗОМ И У УЖИЦУ ТРЕБАЛО ЈЕ ДА БУДЕ ОКО 24х. СА ЊИМА СМО ИМАЛИ МОБИЛНУ ВЕЗУ И НАЈАВИЛИ ИМ ДА ИХ МИТАР ЧЕКА НА СТАНИЦИ А МИ ИХ ЧЕКАМО У КАМПУ НА ТАРИ. ОД МОМЕНТА НАШЕГ УЛАСКА У КАМП ПОЧИЊЕ ВРТЕШКА ИЗ КОЈЕ СЕ ЈЕДВА ПОСЛЕ НЕКОЛИКО САТИ ИСКОБЕЉАСМО. ВЕРОВАТНО ЈЕ НЕКА ВИША СИЛА О КОЈОЈ СУ ПРИЧАЛИ ТАРАБИЋ, У СВОЈЕ ВРИЈЕМЕ, УМИЈЕШАЛА СВОЈЕ ПРСТЕ, ТЕК СВЕ У СВЕМУ БЕШЕ ЛУДО.

НА ТАРУ ЈЕ ПРВИ СТИГАО МИЉАН СА ТОЧКОМ И СМЕСТИЛИ СЕ У ПРИВАТНОЈ ВИЛИ У БЛИЗИНИ ХОТЕЛА “ТАРА” , КОЈИ ИНАЧЕ ВАЖИ ЗА ЗАБРАЊЕНУ ЗОНУ ЗА ЦИВИЛНО СТАНОВНИШТВО.

НАША ГРУПА ЈЕ СТИГЛА ОКО 22х И ПОШТО НИСМО НАШЛИ НИКОГ НА ПЛАЦУ КАМПА, ОТИШЛИ СМО ДО ХОТЕЛА “БЕЛИ БОР” ДА СЕ РАСПИТАМО ДА ЛИ СУ СТИГЛИ (БИЛО ЈЕ ЗА ОЧЕКИВАТ ДА СУ ТУ С ОБЗИРОМ ДА СУ КРЕНУЛИ 2 САТА ПРЕ НАС).У ХОТЕЛУ РЕЦЕПЦИОНАР ПРАВИ ПРАВУ ЗБРКУ РЕКАВШИ НАМ “ДА СУ СТИГЛИ И ДА СУ СЕ СМЕСТИЛИ КОД ХОТЕЛА “ТАРА”,  И ДА ЈЕ НЕКО СЛУПАО КОЛА И ДА СУ ОТИШЛИ ПО ЊЕГА”. ПОШТО ЈЕ У РАНИЈИМ ДОГОВОРИМА ПОМИЊАНА МОГУЋНОСТ  ДА  СЕ  СМЕСТИМО  ПОРЕД  ВЕШТАЧКОГ   ЈЕЗЕРЦЕТА КОД ХОТЕЛА “ТАРА”, МИ СМО  РАЗУМЕЛИ  ДА  ЈЕ  ЦИЈЕЛА ГРУПА СТИГЛА, УЛОГОРИЛА СЕ  ПОРЕД  ЈЕЗЕРА  И  ЧЕКА  НАС  А  ДА  ЈЕ  НЕКО  ОТИШАО ПО ВУЧКА (СКАПИРАЛИ СМО О КОМЕ ЈЕ РИЈЕЧ). СА РЕЦЕПЦИЈЕ НАЗОВЕМО ГОЦУ И ЏЕГЕРА ДА ИХ ЧЕКАМО КОД ХОТЕЛА “ТАРА” И КРЕНЕМО У ТОМ ПРАВЦУ.

НАЂЕМО СЕ ГДЕ СЕ СКРЕЋЕ СА ГЛАВНОГ ПУТА НА СПОРЕДНИ, КОЈИ ВОДИ ПРЕМА ХОТЕЛУ “ТАРА”, И ПОСЛЕ ВРАТОЛОМНОГ ВРЛУДАЊА ПО КРИВИНАМА ОД КОЈИХ ТИ СЕ ПОНЕКАД УЧИНИ ДА ВИДИШ СВОЈА ЛЕЂА, СТИГНЕМО ДО СКРЕТАЊА НА ПРИЛАЗНИ ПУТ ЗА ХОТЕЛ “ТАРА”. СТАНЕМО – ИМА ЗНАК ЗАБРАЊЕН САОБРАЋАЈ ЗА СВА ВОЗИЛА АЛИ МИ ПРОЂЕМО, ОЧЕКУЈУЋИ ДА ЋЕ НЕКО ИЗ ОБЕЗБЕЂЕЊА ИЗАЋИ ПРЕД НАС ДА НАС ЗАУСТАВИ. НИГДЕ ЖИВЕ ДУШЕ. СТАНЕМО ПРЕД ХОТЕЛ – ЗОВЕМО…ОКРЕНЕМО СЕ ЛЕВО ДЕСНО ..ПОКУЦАМО НА ВРАТА, ОДШКРИНЕМО ИХ, ЗОВНЕМО ПРИЛИЧНО ГЛАСНО…ОПЕТ НИШТА…ОКРЕНЕМО СЕ И КРЕНЕМО ОЧЕКУЈУЋИ ДА ЋЕ СВАКОГ ЧАСА ОДНЕКУД ИЗЛЕТЕТИ НЕКИ РАМБО –СПЕЦИЈАЛАЦ (ТАКО САМ ЈА ТАЈ ЦЕНТАР ЗА ОБУКУ СПЕЦИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА ЗАМИШЉАО – ПРЕМА ТОЧКОВИМ ПРИЧАМА). РЕШИМО ДА НЕ ТРАЖИМО ЂАВОЛА БЕЗ ПОТРЕБЕ ПА СЕ ОКРЕНЕМО, ИЗАЂЕМО ДО ВЕЛИКЕ БУКВЕ КОД КОЈЕ СЕ СКРЕЋЕ СА СЕОСКОГ ПУТА КА ХОТЕЛУ, И ТУ ПОЧНЕМО БЕСОМУЧНО ДА ДОЗИВАМО НАШЕ .ЈЕЧИ ГОРА, БРДА ОДЛИЈЕЖУ АЛИ НИКО ДА СЕ ЈАВИ. РЕШИМО ДА СЕ ВРАТИМО У ХОТЕЛ “БЕЛИ БОР”, ДА ПРЕЦИЗИРАМО НЕКЕ ДЕТАЉЕ. ПРОШЛА ЈЕ ПОНОЋ И ПРОМЕНИО СЕ РЕЦЕПЦИОНАР. ТВРДИ ДА ЈЕ НЕКО ДОЛАЗИО ДА НАС ТРАЖИ И ОСТАВИО НАМ ПОРУКУ ДА СУ У ВИЛИ КОД ХОТЕЛА ” ТАРА”. КРЕНЕМО ПОНОВО ДОЛЕ ПРЕМА “ТАРИ”.

ТАМАН  СКРЕТОСМО  СА  ГЛАВНОГ  ПУТА  ПРЕМА “ТАРИ” КАД  НАМ СЕ НЕКА  СИЛА УКАРАКАЧИ  ЗА  ВРАТ , АМА’  САМО  ШТО  НЕ  УЂЕ  У НАША  КОЛА. ЗОКИ  ОМАХУЈЕ  ПО  ОНИМ  КРИВИНАМА  КО  МУСА  КЕСЕЏИЈА АЛ  ЗА ЏАБА, ЧОВЕК  ГАЊА  БЕЛУ  ЛАДУ,  ВИДИ СЕ  ДА   ПОЗНАЈЕ ПУТ, МИ МИСЛИМО  НЕКИ  МЕШТАНИН, ТЕ  Г А НА  КРАЈУ  ПРОПУСТИСМО ДА  ПРОЂЕ  И НЕ ПОМИШЉАЈУЋИ  ДА  ЈЕ  ТО  МИЉАН. А ОН  ЈЕ  ИШАО  ДА  ПРОВЕРИ  ДА  ЛИ СМО  И  МИ  ДОШЛИ  И  КАД  СУ  МУ  РЕКЛИ  ДА ЈЕСМО  ОН ПОЖУРИ ДА НАС СУСТИГНЕ  И  У  ТОЈ  ЖУРБИ  НАС  И ПРЕСТИГНЕ  ПА  И МИМОИЂЕ – БЛЕСАВО НЕМА ШТА.  ДОЂЕМО ДО ХОТЕЛА “ТАРА” РЕШЕНИ ДА НЕКОГ ПРОБУДИМО И ПИТАМО ЗА МИЉАНОВУ ВИКЕНДИЦУ. ПОНОВО СЕ ПАРКИРАМО ИСПРЕД ХОТЕЛА, ПОНОВО ЗОВЕМО. МА НИГДЕ НИКО. ПИТАМО СЕ ДА ЛИ НАС НЕКО ПРОВОЦИРА …ОБИЂЕМО ОКОЛО ЗГРАДЕ …ДА НЕМА ЈОШ НЕКИ ОБЈЕКАТ ИЛИ МОЖДА УЛАЗ. СВЕ ЗЈАПИ ОТВОРЕНО А УЗ ОНО МАЛО СВЕТЛА ШТО ДАЈЕ СПОЉАШЊА РАСВЕТА И КРОЗ ИЗМАГЛИЦУ ШТО СЕ ДИЖЕ, ЦРНИ ЗИДОВИ ОД НЕКОГ НЕУСПЕЛОГ ПОЖАРА, УЛИВАЛИ СУ НЕКАКВУ НЕЛАГОДНОСТ… ПРОМУВАСМО СЕ ПО ПОДРУМСКИМ ПРОСТОРИЈАМА – НИЈЕ НАМ СЕ УТИСАК ПОПРАВИО НА БОЉЕ… РЕШИМО ДА СЕ УКРКАМО УНУТРА ПА ЏА ИЛИ БУ……УЂЕМО ……НИШТА. ЗОВЕМО,У ПОЧЕТКУ ТИХО А ОНДА СВЕ ЈАЧЕ И ЈАЧЕ АЛИ НИГДЕ НИКОГ……КАО У ХИЧКОКОВИМ ФИЛМОВИМА. ПОДИГНЕМ СЛУШАЛИЦУ – ТЕЛЕФОН РАДИ…УЂЕМ У РЕСТОРАН – СТО ПУН ФЛАША И ПОЛУИСПИЈЕНИХ ЧАША, ЦЕЛА САЛА СМРДИ НА ДУВАНСКИ ДИМ – СВЕ ЈЕ ТУ АЛИ ФАЛЕ ЉУДИ. НА РЕЦЕПЦИЈИ И ДУЖ ХОДНИКА НА ПРВОМ СПРАТУ ГОРИ СВЕТЛО – ШЉАШТИ. ПРОМОЛИМ ГЛАВУ У ХОДНИК И ДРЕКНЕМ “ИМА ЛИ КОГА…” И ПОМИСЛИМ КАД САД БУДУ ПОИСКАКАЛИ БИЋЕ СВАШТА… МА ЈОК НИГДЕ НИКОГ…Е ТЕК МИ ЈЕ ТАД ПОСТАЛО НЕПРИЈАТНО…ДА ИХ НИЈЕ НЕКО ПОКОКО А МИ СЕЈЕМО ЛИ СВОЈЕ ОТИСКЕ ОКОЛО СЕЈЕМО. БРИШИМО ОДАВДЕ!

ПОЂЕМО ДАЉЕ НИЗ ПУТ ПРЕМА ЗАОВИНАМА И ВИДИМО СА ЛЕВЕ СТРАНЕ ПУТА КУЋА И БЕЛА ЛАДА ИСПРЕД ЊЕ, АЛИ САМО ЛАДА НЕМА ДРУГИХ КОЛА. ДА УЛАЗИМО У ТУЂЕ ДВОРИШТЕ НЕПРИЈАТНО НАМ, ПА ПОЂЕМО ДАЉЕ ОЧЕКУЈУЋИ ВИШЕ ВОЗИЛА БГ РЕГИСТРАЦИЈЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ, И ГЛЕ ДВОЈЕ КОЛА У НЕКОЈ ЛИВАДИ.ПОЂЕМО СА БАТЕРИЈСКИМ ЛАМПАМА ПРЕМА КОЛИМА КАД ОНО ГЛЕ МИЛЕ – НЕКАКВИ МОМЦИ И ЂЕВОЈКЕ “ИЗАШЛИ НА ЧИСТ ВАЗДУХ”… НИТ ЗНАЈУ ГДЕ СУ, НИТ СУ ИКОГ ВИДЕЛИ ДА ЈЕ ПРОШО СКОРО ОКОЛИНОМ. ОДУШЕВИЛИ СУ НАС. ВРАЋАМО СЕ НАЗАД ДА НАМ ГОЦА НЕ ПРОМАКНЕ КА ХОТЕЛУ “ТАРА”. УЗ ПУТ СМО ПОРЕД ПУТА СНИМИЛИ ЈЕДНУ ГАРАЖУ И РЕШИЛИ ДА ТУ СПАВАМО А УЈУТРУ ДА СЕ ТРАЖИМО ЈЕР ЈЕ ВЕЋ 1х ПО ПОНОЋИ.

ГИЛЕ И ЈА ОСТАНЕМО НА РАСКРСНИЦИ, ГДЕ СЕ СКРЕЋЕ СА ГЛАВНОГ ПУТА КА “ТАРИ”, А МИЛЕНА И ЗОКИ ОДОШЕ ЈОШ ЈЕДНОМ ДА ПРОВЕРЕ ДА ВЕЋ НИСУ СТИГЛИ НА ПАРКИНГ АУТОКАМПА ИЛИ КОД ХОТЕЛА “ОМОРИКА”. ЗАУСТАВЉА СЕ ЦРВЕНИ ГОЛФ УЕ ТАБЛИЦЕ И ПИТА ЧОВЕК ГДЕ ЈЕ ПУТ ПРЕМА Х.”ТАРА” А НЕКО ИЗА ЊЕГА ВИЧЕ “ПА ТО СУ ОНИ”. ДОБРО ЈЕ, БАР ДВЕ СУ СЕ ГРУПЕ НАШЛЕ. УСКОРО СТИГОШЕ И ЗОКИ И МИЛЕНА. ДОГОВОР ПАДА – ИДЕМО ДА СПАВАМО У ЕТНО НАСЕЉУ ПА ЋЕМО УЈУТРУ ВИДЕТИ ШТА ЋЕМО. МИЛЕНА КАЖЕ “ЏЕГЕРУ, ПРЕЂИ КОД ЗОКИЈА ДА ЈА МАЛО ПРИЧАМ СА МОЈИМ ДРУГОМ МИТРОМ. КАК О КРЕНУСМО, МИ СЕ ПОГУБИСМО – КАКО – НЕ ЗНАМ И НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ЋУ ИКАДА ДО КРАЈА СВИЈЕЗАТ КАКО СЕ ТО ДЕСИЛО НА ПРОСТОРУ ОД НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА МЕТАРА – МА КАЖЕМ: ЈА ИМА НЕКА ЧАРОЛИЈА НА ТОЈ ТАРИ. НАШЛИ СМО СЕ ПОСЛЕ 1,5 САТ ЈУРЊАВЕ ПО ТАРИ. СТИГЛИ СМО ПО ТРЕЋИ ПУТ ДО ХОТЕЛА “ТАРА”, А ОНДА НИЗ ПУТ ПА СКОРО ДО ЈЕЗЕРА “ЗАОВИНЕ” .НЕМА ИХ И ТАЧКА. ВРАТИМО СЕ НА МЕСТО ГДЕ СМО СЕ РАСТАЛИ …ОНИ ТАМО. ПОЂЕМО ДА ПО ЧЕТВРТИ ПУТ ТРАЖИМО МИЉАНА И ДА СПАВАМО У ОНОЈ ГАРАЖИ…И НАЂЕМО ГА…У ЛАДИ НА ЗАДЊЕМ СЕДИШТУ СУ БИЛИ ПЛАНИНАРСКИ КОНОПЦИ…ЗОВЕМО …ГАЛАМИМО…ПОЛА СЕЛА ПРОБУДИСМО АЛИ ИЗ КУЋЕ НИКО НЕ ИЗЛАЗИ. КУЦАМ НА ВРАТА У ПРИЗЕМЉУ…НИШТА…ЛУПАМ…НИШТА…ПЕЊЕМ СЕ УЗ СПОЉАШЊЕ СТЕПЕНИШТЕ НА СПРАТ, КУЦАМ…ЛУПАМ…СТИСНЕМ КВАКУ! ВРАТА СЕ ОТВАРАЈУ И У ДНУ ХОДНИКА ВИДИ СЕ ТРАГ СВЕТЛОСТИ ИСПОД ВРАТА. ЗОВЕМ …НИШТА…ПОНОВО…ОПЕТ НИШТА. ОВОГ ПУТА САМ РЕШИО ДА НЕКОГ ПРОБУДИМ МАКАР И ВРАТА ОБИЈАО.УПАЛИМ СВЕТЛО У ХОДНИКУ И ПОЂЕМ КА ВРАТИМА У ДНУ ХОДНИКА …ПОКУЦАМ…ГУБИМ СТРПЉЕЊЕ И ПРИТИСКАМ КВАКУ ,ВРАТА СЕ ОТВАРАЈУ. УДАРА МЕ ТАЛАС ТОПЛОГ ВАЗДУХА ОД КОГ УМАЛО И ЈА НЕ ПАДОХ (ВЕРОВАТНО ЈЕ ТО И УМОР ОШАМУТИЛО МИЉАНА). ГРЕЈАЛИЦА САМО МЕЉЕ, И ЈА ВИДИ МИЉАНА ПОРЕД ПРОЗОРА, ПОЛУ ГО СПАВА. ЧУЈЕ СЕ ОТЕЖАНО ДИСАЊЕ ПРЕХЛАЂЕНЕ БЕБЕ И ЈА ТИХО ПОЗОВЕМ МИЉАНА. НИСАМ НИ ПРИМЕТИО ДА ТИК ПОРЕД ВРАТА ИМА ЈОШ ЈЕДАН КРЕВЕТ. НЕШТО СЕ ПРОМЕШКОЉИ ТУ ИСПРЕД МЕНЕ И СУДАРИШЕ СЕ ЗАПРЕПАШЋЕНИ ПОГЛЕДИ МИЉАНОВЕ ЖЕНЕ И МЕНЕ. КАД ДОЂОСМО МАЛО К СЕБИ РЕКОХ ЈА КО САМ А ОНА ОНАКО САЊИВА МИ РЕЧЕ ДА СУ ОНИ САМО ТУ, ДА ЈЕ ОСТАТАК ДРУЖИНЕ НА ДЕБЕЛОМ БРДУ И ДА ЋЕ ДОЋИ УЈУТРУ. ЈА САМ ЊОЈ РЕКАО ДА ЋЕМО МИ БИТИ У ЕТНО СЕЛУ И ДА ТАМО ЧЕКАМО ДО 10х,  А ОНДА ИДЕМО У АКЦИЈУ. КАД СМО СТИГЛИ У ЕТНО СЕЛО БИЛО ЈЕ ОКО 3Х УЈУТРУ ИЛИ ПО ПОНОЋИ. ЗОКИ ЈЕ ОТИШАО ЗА ЛАЗАРЕВАЦ ЈЕР ЈЕ ТЕ СУБОТЕ РАДИО У АПОТЕЦИ А МИТАР СЕ ВРАТИО НА ЗЛАТИБОР. ИЗАБРАЛИ СМО МАЊУ ЗГРАДУ ЗА СПАВАЊЕ ЈЕР ЈЕ ВЕЋА БИЛА ЗАКЉУЧАНА СА ОНЕ СТРАНЕ СА КОЈ СМО МИ ПОКУШАЛИ ДА УЂЕМО А СА ДРУГЕ НИСМО НИ ПОКУШАВАЛИ. ВЕЧЕРАЛИ СМО ИЛИ ДОРУЧКОВАЛИ И ПОСПАЛИ КО ПОКЛАНИ.

ЈУТРО ЈЕ УВЕЛИКО БИЛО ОДМАКЛО КАД СМО СЕ ПРОБУДИЛИ. ОДМОРНИ И ОПОРАВЉЕНИ КАО ДА СМО ЦЕЛЕ НОЋИ СПАВАЛИ .ДОРУЧКУЈЕМО И И СМИШЉАМО ТАКТИКУ КАКО ЋЕМО И ШТА ЋЕМО. ДОГОВОР ЈЕ: ПЕЊЕМО РАНЧЕВЕ НА ТАВАН ОД КОЛИБЕ И ИДЕМО НА КАФУ У ХОТЕЛ БЕЛИ БОР А ЗА ДАЉЕ ЋЕМО ВИДЕТИ ЈЕР ЈОШ НЕМА НИКОГ ОД ОСТАТКА ЕКСПЕДИЦИЈЕ. ТАМАН ДА ИЗАЂЕМО НА АСВАЛТ КАД ЕТО ТИ ВОЗИЛА ПОД ПРАТЊОМ – МЕХИКО ПЛАВИ ЈУГО СА ЗАСТАВОМ  ПД “ВИС” И НИКО ЗА ЊИМ – МИСЛО САМ ДА КАЖЕМ ДА ЈЕ ТО ВОЗИЛО ПРАТИЛО САМО СЕБЕ. СТИГОШЕ ГОСПОДИН ПРЕДСЕДНИК, ЊЕГОВ КУМ ЈУГА,ВЕРИЦА И МИРА. НАШОЈ РАДОСТИ НИЂЕ КРАЈА. ИЗ РАЗГОВОРА РАЗПУТИСМО КО ЈЕ И ЂЕЈЕ НОЋАС БИО. НЕ ПОТРАЈА ДУГО ПОЧЕШЕ И ОСТАЛИ ДА ПРИСТИЖУ. МАЛО ПО МАЛО ОКУПИСМО СЕ СВИ. ПРИСТИГОШЕ И САЛЕ,  ДРАГАНА СНЕЖА, ЧЕДА, МИЛКА, ГОЦА ПЛАВА. НЕПОТРАЈА НЕКО ВРИЈЕМЕ А ЕТО ТИ И ВУЧКА, ТОЧКА, МИЉАНА,…………. И ДВА ДЕЧАКА КОЈЕ ЈА НЕ ЗНАМ. ОТПОЧЕ ВИЈЕЋАЊЕ КО ЋЕ И КАКО ДА ИДЕ У КАЊОН. МИЉАН РЕЧЕ ДА ЈЕ СТАЗА ИЗУЗЕТНО ТЕШКА И ДА НЕ ПОЛАЗЕ ОНИ КОЈИ НИСУ СПРЕМНИ НА НАЈТЕЖЕ НАПОРЕ. НА ТО ТОЧАК ЗАБИБЕРИ И ЗАСОЛИ, ДА СЕ И ЈА МАЛО ПРЕНУ ИАКО САМ У ШУМИ РОЂЕН. ПОСЛЕДИЦА ТЕ ПРИЧЕ ЈЕ ДА НИ ЈЕДНО ЖЕНСКО ЧЕЉАДЕ НЕ КРОЧИ НОГОМ У ОНУ ДУМАЧУ ТУ ДОЛЕ ИСПОД НАС. ДАМАМА СЕ ПРИДРУЖИО И СИЊОР ГИЛЕ И….И ТАКО ОНИ ОДОШЕ У МАНАСТИР РАЧУ, ОБЕЛЕЖЕНОМ ПЛ.СТАЗОМ А МИ КОЛИМА ДО ИСПРЕД ХОТЕЛА “ТАРА” (ДО БУКВЕ А ДАЉЕ ПЕШКЕ. МНОГО СМО КАСНИЛИ ЈЕР СМО ЗБОГ НЕЧЕГА ДУГО ЧЕКАЛИ МИЉАНА А ЊЕГА НЕМА, К’О ДА ГА ЈЕ БОГ ЗАБОРАВИО. ПРОЛАЗИМО ПОРЕД ХОТЕЛА И ВИДИМО НЕКА НОВО ПАРКИРАНА ВОЗИЛА И НЕКЕ ЉУДЕ ИСПРЕД,  АЛИ НИТИ ОНИ НАС НЕШТО ПИТАЈУ НИТИ МИ ЊИХ. А ЈА МИСЛИМ У СЕБЕ “ДОБРО ЈЕ СВИ СУ НА БРОЈУ, ИНАЧЕ БИ НАС ВЕЋ ХАПСИЛИ. КАД СМО СИШЛИ У ДОЛИНУ РЕКЕ ДОЖИВЕО САМ ВЕЛИКО РАЗОЧАРЕЊЕ – НЕМА ОНОГ ЈЕЗЕРЦЕТА ШТО СЕ ВИДИ НА КАРТИ; ОСТАЛА САМО БРАНА. ТУ НА ДНУ ТОГ НЕКАДАШЊЕГ ЈЕЗЕРА, ОБЈАСНИ НАМ МИЉАН КАКО СЕ ОБЛАЧИ,МА БОЉЕ РЕЋИ НАВЛАЧИ ПЛАНИНАРСКИ ОПАСАЧ. Е БОГУ ТИ ФАЛА КАКО СМО СМИЈЕШНИ БИЛИ – УПЛЕТО СМО СЕ У ОНО МАЛО КАИША КО ПИЛАД У КУЧИНЕ. АЛИ И ТО ПРЕЖИВЕСМО И КОНАЧНО КРЕТОСМО НИЗ РЕКУ. ИАКО ЈЕ ПРЕДХОДНЕ НОЋИ ПАДАЛА КИША РЕКА ЈЕ БИСТРА И НЕ БОГ ЗНА КАКО БРЗА. МУВА СЕ ОКОЛО КАМЕНОВА КОЈЕ СУ ЈАКЕ БУЈИЦЕ СКОТРЉАЛЕ НИЗ СРМЕ ЛИТИЦЕ И ТУ ГА ОСТАВИЛЕ ЖУРЕЋИ ДА ШТО ПРИЈЕ СТИГНУ ДО ДРИНЕ. КАМЕЊЕ ЈЕ ВЛАЖНО И ОБРАСЛО ПОЛУПРОВИДНИМ СЛОЈЕМ АЛГИ ШТО НАМ ПРАВИ ПРОБЛЕМЕ ПРИ ХОДАЊУ ЈЕР ЈЕ ВЕОМА КЛИЗАВО И МОРА СЕ ПАЖЉИВО ГАЗИТИ ПУНИМ СТОПАЛОМ И НЕ ПРАВИТИ НАГЛЕ ПОКРЕТЕ. СВИ СМО БАР ПО ЈЕДНОМ СЕ ИСКЛИЗАЛИ ИЛИ УГАЗИЛИ У ВОДУ А САЛЕ ЈЕ ИМАО И ПАД, ПА ПОКУШАВАЈУЋИ ДА СПРЕЧИ ДА МУ СЕ ИСКВАСИ РАНАЦ СЕДЕ У ВОДУ И УДАРИ РУКУ. ТОЧАК НАБАСА НА ОСИЊАК И ЊЕГА УЈЕДОШЕ ДВИЈЕ ОСЕ ЗА ГЛАВУ (ИЛИ У ГЛАВУ – НЕ ЗНАМ ШТА ЈЕ ПРАВИЛНИЈЕ, АЛИ СУ ПОСЛЕДИЦЕ БИЛЕ СКРОЗ НЕПРАВИЛНЕ ЈЕР ЈЕ ОН СУТРАДАН УЈУТРУ БИО СКРОЗ ИЗОБЛИЧЕН И ДА НИСМО ЗНАЛИ ДА ЈЕ ОН ПРЕДХОДНЕ ВЕЧЕРИ УШАО У ШАТОР, УЈУТРУ ГА НЕ БИ ПРЕПОЗНАЛИ… А ДА, ОН ЈЕ ЈЕДИНИ ПОНЕО ШАТОР – НЕ ТРПИ ИЗНЕНАЂЕЊА. ОБАЛЕ РЕКЕ СУ СТРМЕ, А НАРОЧИТО ЛЕВА АЛИ СУ ОБРАСЛЕ ДРВЕЋЕМ, НАЈЧЕШЋЕ БУКВОМ, ГРАБОМ И ПО НЕКА ЛЕСКА, ИМА И КОЈЕКАКВОГ ШИБЉА, КУПИНА, ПАПРАТИ И ТРАВЕ. У ПОЧЕТКУ СА ЛЕВЕ СТРАНЕ РЕКЕ ЈЕ ИШАО НЕКИ ПУТ ЗА ИЗВЛАЧЕЊЕ ДРВА ИЗ ШУМЕ ПА ГА НЕСТАДЕ. НАИЂОСМО И НА ДВА ПОТОЧИЋА СА ЛЕВЕ СТРАНЕ, КОЈИ ПРИТИЦАХУ НИЗ ОНУ СТРМУ ОБАЛУ КАО ДА СУ ВОДОПАД. МАЛО НИЖЕ, СА ДЕСНЕ СТРАНЕ, ПОЈАВИ СЕ НЕКАКАВ ПУТ ПРОКОПАН БУЛДОЗЕРОМ, АЛИ ПОШТО СЕ БЛАГО ПЕО ПРЕМА ГОРЕ НАПУСТИСМО ГА И ПОНОВО СИЂОСМО У ОНО КЛИЗАВО РЕЧНО КОРИТО. КОРИТО СЕ СВЕ ВИШЕ СУЖАВАЛО ТАКО ДА МЕСТИМИЧНО НИСМО МОГЛИ ХОДАТИ ПО ДУБОКОЈ ВОДИ ВЕЋ СМО СЕ ВЕЗИВАЛИ ПОЈАСЕВИМА И КАРАБИНОМ ЗА САЈЛУ И КОРИСТЕЋИ НЕКЕ ФИЗИЧКЕ ЗАКОНЕ (СИЛУ ТРЕЊА, ГРАВИТАЦИЈУ) А НАЈЧЕШЋЕ МЕТАЛНЕ КЛИНОВЕ КОЈЕ ЈЕ НЕКО ЗАСАДИО У ОНАЈ ВЛАЖНИ КАМЕН ОЧЕКУЈУЋИ ВАЉДА ДА ЋЕ НИЋИ ЋУСКИЈЕ. НА ЈЕДНОМ МЕСТУ НИЈЕ БИЛО САЈЛЕ ВЕЋ САМО КЛИНОВИ И ТУ ЈЕ БИЛО НАЈШКАКЉИВИЈЕ ПРОЋИ ЈЕР ЈЕ ТРЕБАЛО ЗНАТИ КОЈОМ НОГОМ ДА КРЕНЕШ И КАКО ДА УХВАТИШ КОРАК. ДОЂОСМО ДО СКАКАВЦА – ВОДОПАДА ОД НЕКИХ 5-6М ВИСИНЕ. ТУ СМО УПОТРЕБИЛИ КОНОПЦЕ ЗА СПУШТАЊЕ КАО ДОДАТНО ОСИГУРАЊЕ.  ПРИ СПУШТАЊУ НИЗ УКОСО ЗАБОДЕНЕ КЛИНОВЕ ИМАЛИ СМО ПУНО СРЕЋЕ, ЈЕР ЈЕ КОЛИЧИНА ВОДЕ БИЛА МАЛА, ИНАЧЕ НИ КЛИНОВИ НИ КОНОПЦИ, НИТИ БИЛО КОЈА ДРУГА ТЕХНИКА, НЕ БИ НАМ ПОМОГЛА ДА СЕ НЕ ОКУПАМО И МИ КОЈИ СМО ДО ТАДА ОСТАЛИ СУВ,И ЈЕР ТУ НЕМА ЗАОБИЛАЖЕЊА. ЛЕВО И ДЕСНО ЛИТИЦА ГОРЕ НЕБО, НАЗАД НЕМАШ КУД ЈЕР СИ ТАМО ВЕЋ БИО А НАПРЕД СКАКАВАЦ. ИСПОД ВОДОПАДА ЈЕ ВИР ДУБОК ДО ПАСА. ЈА САМ ДО ДУШЕ,  ГАЗИО ДО ПРЕКО КОЛЕНА ПОКУШАВАЈУЋИ ДА НАПРАВИМ ШТО БОЉЕ ФОТОГРАФИЈЕ, СА ОНИМ МОЈИМ ИДИОТОМ. ТУ СМО МАЛО ДУЖЕ ОДМАРАЛИ. ИДЕМО ДАЉЕ.РЕКА КРИВУДА А ОБАЛЕ СЕ НАГНУЛЕ ЈЕДНА ПРЕМА ДРУГОЈ И КАО ДА УЛАЗИШ У НЕКИ ПОДЗЕМНИ СВЕТ.  СА СТРЕПЊОМ ОЧЕКУЈЕШ ШТА ЛИ СЕ КРИЈЕ ИЗА СЛЕДЕЋЕГ КАМЕНОГ БЛОКА. ИЗ ОНИХ ЛИТИЦА КОЈЕ ГДЕ ИЗБИЈА ПО НЕКА БУКВА ФАСЦИНАНТНИХ ДИМЕНЗИЈА, ПРАВА КАО СТРЕЛА И СА НЕКОМ НЕСВАКИДАШЊОМ БОЈОМ КОРЕ. НЕПОМИЧНА У ТИШИНИ КОЈА ГУШИ, ОДАЈУЋИ УТИСАК ДА ЋЕ АКО СЕ ПОМЕРИ И ЈЕДНА ГРАНЧИЦА СКЛИЗНУТИ СА ЛИТИЦЕ У НЕПОВРАТ. ТУ НЕЂЕ СМО ПРОШЛИ И ПОРЕД ЈЕДНЕ МАЛЕ ПЕЋИНЕ, СА ДЕСНЕ СТРАНЕ, НА МЕСТУ ГДЕ КОРИТО БЕШЕ НЕШТО ШИРЕ НЕГО ДО САДА. ЗАКЉУЧИЛИ СМО ДА ЈЕ ТО ПОРОДИЛИШТЕ ЗА МЕДВЕДЕ ЈЕР КАЖУ ДА ИХ ТУ ИМА НАЈВИШЕ НА ТАРИ. МОРАМ ПРИЗНАТИ ДА НИСМО СРЕЛИ НИ ЈЕДНОГ.

НА ДВЕ  ТРЕЋИНЕ  ПУТА, САЛЕТОВА ПОВРЕЂЕНА  РУКА  СЕ ОХЛАДИЛА,  НАТЕКЛА  И ПОЧЕЛА  ТАКО  ДА  ГА  БОЛИ  ДА  НИЈЕ  МОГАО ДАЉЕ. ОДЛУЧИО ЈЕ  ДА  СЕ  ВРАТИ  НАЗАД. ПОШАО  САМ  СА  ЊИМ  НАЗАД  А ОСТАЛИ  СУ  НАСТАВИЛИ  ДАЉЕ  И  УСПЕШНО  ПРИВЕЛИ  АКЦИЈУ  КРАЈУ. САЛЕ  И  ЈА  СМО  ПРОПУСТИЛИ  ДА  ВИДИМО  ПОНОР  РЕКЕ  И  ЈОШ  НЕКЕ  СИТНИЦЕ И НАРАВНО  МАНАСТИР  РАЧУ, АЛИ  СМО  ЗАТО, ПОПЕВШИ  СЕ  УЗ  ДЕСНУ СТРМИНУ  ЗА  ОКО  200М, ВИДЕЛИ  РЕСТОРАН  ЗА  МЕДВЕДЕ  (ХРАНИЛИШТЕ)  И ГОМИЛУ  ОГЛОДАНИХ  КОСТИЈУ  И  МОЛИЛИ  БОГА  ДА  НЕМА  НЕКА  И  ЉУДСКА  И  СТРЕПЕЛИ  ДА  НЕКИ  МЕЧИКА  НИЈЕ  БАШ  ТАДА  СВРАТИО  НА РУЧАК. ТУ  У  БЛИЗИНИ  НАЛАЗИ  СЕ  И  ЛОВАЧКА ЧЕКА. ТО  ЈЕ  МАЛА  КУЋИЦА НА  ВИСОКИМ  СТУБОВИМА, ПА  ОДАТЛЕ  ВАЈНИ  ЛОВЦИ  ЛОВЕ  ТРОФЕЈНЕ МЕЂЕДЕ, ПРАВДАЈУЋИ  СЕ  ДА ЧЕКУ  КОРИСТЕ  САМО  ЗБОГ  ПРЕГЛЕДНОСТИ И  ДА  ИХ  НЕБИ  ЗВЕР  НАМИРИСАЛА  А  ЈА  МИСЛИМ  ДА  ЈЕ  ТУ  НЕШТО  ДРУГО  У ПИТАЊУ; АКО УБИЈЕШ  МЕЂЕДА  УБИО  СИ  ГА  И  ИМАШ  ТРОФЕЈ АЛИ  АКО  ГА МАЈЧИН  СИНЕ  САМО  РАНИШ,  Е  ОБРО  СИ  ЗЕЛЕН  БОСТАН  ЈЕР  МУ  И  ТАДА ТРЕБА  ПОГЛЕДАТИ  У  ОЧИ. НАИЂОСМО  НА  НЕКАКАВ  ПУТ  И  ПОЧЕСМО  ДА СЕ  СПУШТАМО  ПОНОВО  ПРЕМА  РЕЦИ. ПУТ  СЕ  БЛАГО  СПУШТАО  А  ПОРЕД ЊЕГА  ЈЕ  БИЛО  ПУНО  КУПИНА  ТАКО  ДА  СМО  СЕ  ЉУДСКИ  СЛАДИЛИ. У  РЕКУ СИЂОСМО  ТАМАН  ГДЕ  ЈЕ  ОСИЊАК. ЈА  ГА  ПРЕСКОЧИ  БЕЗ  ГУБИТАКА  А  САЛЕ  ДОБИ  ЈЕДНУ  БОЦКУ  ЗА  СМИРЕЊЕ,  ТАКО  ДА  ВИШЕ  НИЈЕ  КУКАО  ДА ГА  БОЛИ РУКА  ОД УДАРЦА , НЕГО  ОД  УЈЕДА  ОСЕ. ДОШЛИ  СМО  ДО  ИСПОД ХОТЕЛА  АЛИ  СЕ  ТРБАЛО  ПОПЕТИ  ДО  ЊЕГА. ИШЛИ  СМО  ПОЛАКО  НОГУ  ПРЕД НОГУ  ЗАСТАЈУЋИ  Д А УЗМЕМО  ДОДАТНУ  КОЛИЧИНУ  ВАЗДУХА  . КАДА СМО  ДОЛАЗИЛИ,  НИСМО  НИ  ПРИМЕТИЛИ  КОЛИКО  ЈЕ  СТРМО. ПОД  БУКВОМ, КОД СКРЕТАЊА  СА  ГЛАВНОГ  ПУТА  ПРЕМА  ХОТЕЛУ  ТАРА, САЛЕ ЈЕ ОСТАВО КОЛА. ПРЕСВУКАО  СЕ  И  ОТИШЛИ  СМО  У  ЕТНО СЕЛО.

НАЛОЖИЛИ  СМО ВАТРУ  ИСПРЕД  НАЈВЕЋЕ  КУЋЕ И  ДОНЕЛИ  НЕКЕ СТАРЕ ДАСКЕ  ЗА СЕДЕЊЕ. У БЛИЗИНИ ЈЕ  БИЛА МАЛА ПРОДАВНИЦА. У ЊОЈ СМО КУПИЛИ  ПИВО И ОСТАЛЕ  ПОТРЕБШТИНЕ. УЗ  ЛОГОРСКУ  ВАТРУ  СМО ЧУЛИ ПРИЧУ  ДРУГОГ  ДЕЛА  ГРУПЕ КОЈИ  ЈЕ  ДИРЕКТНО  ИШАО  У  МАНАСТИР РАЧУ  И  МАНАСТИР  НА КАЛУЂЕРСКИМ  БАРАМА . БИЛО ЈЕ ТУ  И  УЗБУДЉИВЕ  ВОЖЊЕ  ТРАКТОРОМ  И КОЈЕКАКВИХ  ДОГОДОВШТИНА  АЛИ  СВЕ  У  СВЕМУ СВИ  СУ  СЕ  ЗДРАВИ  И  НА БРОЈУ ВРАТИЛИ. ЗАПОЂЕНУ НЕКО  И  ПЕСМУ  А  У  ЈЕДАН  ВАКАТ  ПРОРАДИ ЧЕДА И  ЊЕГОВА  ГИТАРА. ЗОРУ ПОРЕД  ВАТРЕ  НИЈЕСМО  ДОЧЕКАЛИ  ЈЕР НАС  ЈЕ  САВЛАДАО  УМОР  ОД ПРЕДХОДНОГ ДАНА  .АЛИ  СМО ОСТАЛИ  ДО КАСНО У НОЋ.

.УЈУТРО СМО ПОЈЕЛИ ПЕЧЕНЕ КРОМПИРЕ, ДОРУЧКОВАЛИ,  СПАКОВАЛИ  СЕ  И ОТИШЛИ ДО ОБЈЕКТА ГДЕ  СУ  СПАВАЛИ  СНЕЖА, ДРАГАНА И ЧЕДА. ТУ ЈЕ БИЛО И КАФЕ. ЛУТАЈУЋИ  ДЕО ЕКИПЕ  СЕ  СМЕСТИО У  БУС  ТАРА – БЕОГРАД  И  У 11 45 ПОШАО КУЋИ. ОСТАЛИ  СУ  ОСТАЛИ  ДА  ДОЂУ. ПУТЕВИ СУ НАМ СЕ  ПРЕСЕКЛИ  ПОНОВО У  КАФАНИ  ИСПОД БРАНЕ  РОВНИ .  И ТУ СМО СТИГЛИ ДА  ЗАЈЕДНО  ПОПИЈЕМО  ПО  ПИВО. ЂУКИЈУ ЈЕ ДВА  ПУТА  ПУЦАЛА ГУМА  НА КОЛИМ, АЛИ  НИЈЕ  НИ ЧУДО  С ОБИРОМ  КАКВЕ  ЈЕ  ТЕШКЕ СЛУЧАЈЕВЕ  ВОЗИО (ЈУГА,МИРА И ВЕРИЦА).

ШТО СЕ ТЕХНИЧКИХ  ДЕТАЉА  ТИЧЕ  СВЕ СЕ ИЗ ПРИЛОЖЕНОГ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ  А  ФИНАНСИЈСКИ ЕФЕКТИ  СУ КАТАСТРОФАЛНИ  ЈЕР  СВЕ ШТО  СМО ПОНЕЛИ  ТО СМО  ПОЈЕЛИ  И  ПОПИЛИ  И ЈОШ ПРЕКО ТОГА. А  ДЕТАЉА  СЕ ВИШЕ НЕ СЕЋАМ  ЈЕР  ЈЕ ДОШЛО ВРЕМЕ  ДА  СЕ ПОНОВО ИДЕ НА ТАРУ А ЈА ПИШЕМ СТАРИ ИЗВЕШТАЈ…… КАТАСТРОФА.

ПОДНОСИЛАЦ  ИЗВЕШТАЈА  РАНКО  РАДАШИНОВИЋ

почетак стране

Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2020 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.