Кременица

аутор: Гордана Арсенијевић датум: 06/12/2016 у: Вести |

Откривање спомен обележја

 

Наше планинарско друштво је добило позив да присуствује откривању спомен обележја пуковнику Миливоју Стојановићу Брки, јунаку из Колубарске битке.
Прихватили смо позив.

 
Група од двадесетак планинара, у којој је било и сасвим младих, састала се испред рударске чесме. Јутро је било какво се у децембру само пожелети може. Кренули смо без журбе, а са нама и један леп пас, луталица. Хладан ветрић, мраз и измаглица су лагано уступали место топлом, готово мајском дану. Према нашем одредишту, брду Кременици, кренули смо добро познатом трасом, преко Дрена и тамошње школе. Управо тим путем пешачимо на нашим традиционалним акцијама.
Имали смо добар темпо, ни најамбициознији планинари нам не би могли приговорити. Успут су нам се придружили и наши другари који су обавили неке обавезе а на ред је дошло да ураде нешто „за своју душу“.
Са познатим стазама није као са местима која тек упознајете. На познатим стазама се неким местима радујете или због тога што се не мењају или се мењају на врло занимљив начин. Тамо где је јесенас био кукуруз, сад је никла пшеница. Њива је иста, али има потпуно нову лепоту. Исто је са шумом. Проћи шумом у јесен и у зиму- то су потпуно другачије ствари.
Одморили смо се после пређених 8 километара у „Чудесној шуми“ . Попили смо кафе и чајеве. Баш су нам пријали.
Кременица је савим близу.
 
У Кременици смо присуствовали помену изгинулим ратницима у децембарском окршају давне 1914. и освећењу спомен обележја њиховом команданту. Топло обучени, у присуству потомака ратника, размишљали смо каква је могла бити та давна зима тим храбрим људима на најтежем животном испиту. Наши домаћини су се постарали за топао чај и најквалитетније послужење, домаће израде- пите.
 
Када смо кренули назад, варљива топлина дана је почела да чили. Пролазили смо шумским путевима на којима се неке баре нису отопиле читавог дана. Шума је прелепо место, чак и кад нема готово никаквог листа. У ствари, кад спадне лист, невероватни облици стабала и грана имају својих пет минута славе.
 
Шумокрадице које се једноставно не заустављају су местимично оставили тепих од пиљевине. А на неким местима су узорали пут. Зашто би ико намерно узорао пут? Да га не стигне шумар у возилу.
Завршавали смо наш излет проласком кроз село Лукавицу, поздрављени лавежом безбројних сеоских паса који су се љутили, што на нас, што на нашег новог друга. Онај пас који нам се придружио на почетку, прешао је са нама свих 16 километара.
 
Ово је место да се напише- уморни али задовољни, растали смо се. Али нисмо били уморни. Ово је био дан да се пешачи и размисли о историји, припадности, традицији, храбрости и захвалности. Захвални смо што смо били део њега.
 
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.