0
Одлазак у Клашнић
| Има већ месец дана како сам се са Мирославом договорио, да кад крене сремуш, идемо у његово село да начупамо. Каже да га има – „можеш да га косиш“. Дође коначно и пролеће, крај марта је, јављају да је сремуш кренуо. Кренусмо и ми. „Ићи ће и један другар са мном. Фино, дал` има места да поведем Воју“? Углавном скуписмо се. Другара знам одраније – Драган. Понео и фотоапарат. То је између Диваца и Мионице. Кад скретосмо у Дивцима преко моста на Колубари, ја рекох: „Сад смо у Клашнићу – па у Клашнић и идемо“. |  |
 |
Дођосмо до викендице. Тамо нас сачека Мирослављев отац. Служење, онако редно, кафа, ракија… Па крете и он са нама, да нам покаже пут. Мирослав се љути. „Шта ми показује – хиљаду пута сам прошао“, али ваљда му је досадно, па се зажелео приче. |
| А да…заборавио сам да кажем. Воја је одмах нашао другара. И то верног. Пратио нас је храбро све време. |  |
 |
После сат времена дођосмо подно једне падине а она се се сва зелени. У ствари пуна је опалог лишћа а једино се зелени сремуш. |
| Углавном, набрасмо га ми подоста. И за комшије. Драган слика, а сад видим да га нема ни на једној слици. |  |
 |
Пети дан после бербе никако Гордану да намолим да направи пројару са сремушем. Јели смо га као салату, са кајганом, са јајима и сланином, са коцкицама пилетине у пиринчу, као додатак у чорби од шампињона. Али од пројаре ништа. Можда ће сад, кад види да сам се „глобално жалио“, решити да уради. Ако се не изнервира што је брукам преко www. |
| „Преврнух“ мало по интернету па нађох нешто о сремушу. Погледајте пост из категорије „Храна из природе“. Наћи ћете ту неколико рецепата. Чак има и слика. |  |
 |
За десетак дана поново ћемо отићи. После тога већ почиње да цвета. Овде барем. А тад треба отићи на Јабланик. Има га у изобиљу. И касније долази. Надам се да ће Вам пријати као и нама овај излет. А и чорба је била одлична. Ово разумете. Ваљда ћу заслужити пројару. |
|
ЕПИЛОГ Кад је Гордана прочитала блог, мени је у задатак допало да спремам данашњи ручак. Нешто јој се не допада мој стил… Шта ћу, ајд` шпагете. Насецкам димљене „сељачке“ сланине ситно, ситно, лук влашац и све то издинстам са ловором, бибером, босиљком, и наравно месом (250г). У наступу инспирације дограбим сремуш, онако „количински“, помешам са парадајз соком и све то средим у блендеру. |
Када сам завршио, имало је боју спечене земље, али је божанствено мирисало. Онда шпагете број 5. Воја који је направио „бљак – фацу“, сипао је двапут. Добио сам дозволу да идем поново.
П.С. Гордана и даље не помиње пројару. |
Коментари:
Слике са акција
ВЕЗЕ
Слике са акција
