Долином успомена, кањоном Ђетиње…

аутор: Катарина Милиновић датум: 11/04/2012 у: Извештаји |

 
 

После дуге зиме са нестрпљењем смо дочекали прву пролећну акцију Планинарске секције и ПД „Вис“. Пуни енергије кренули смо 24.  марта 2012. године радујући се новој авантури.Пут нас је водио шароликим пределима. Прво стајалиште била је Кадињача, легендарна одступница Радничког батаљона, за новије генерације само једна непознаница из националне историје Другог светског рата. Колективно фотографисање је неизоставни део сваке акције. Стога смо се овековечили поред спомника, симболично између планина у долини Ђетиње. Она је и инспирација ове наше занимљиве маршруте.

 
 

Преко Поникви стигли смо до села Врутци и манастира Рујна,  лепог здања обновљеног 2006. године. Име је добио по црвеној боји биљке рујан. Значајан је по томе што се у њему налазила прва штампарија на територији Србије која је почела са радом 1529. године. У њему је монах Теодосије штампао Рујанско четворојеванђеље, 1527 или 1537. Већина Срба и не зна за овог „српског Гутенберга“.

 

У даљини се пресијава вода језера Врутци и беласањем наводи знатижељне куда им ваља ићи. Ово вештачко језеро настало је преграђивањем Ђетиње, узводно од Ужица. Сама брана је висока 80 м а дугачка 240 м и решила је проблем водоснабдевања Ужица. Пошто смо прешли мост изнад бране кренули смо старом трасом „Ћире“ који је саобраћао од Вишеграда до Ужица. Чекао нас је кањон Ђетиње и 14 тунела. После привикавања на мрак у првом тунелу све је било лакше. Захваљујући планинарима и њиховим лампама све је протекло без проблема.

 

Кањон Ђетиње је дугачак 8км, пружа се узводно од Ужица и дубок је око 300 м. Проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значја. Уживали смо у динамичним шумовима и сликама воде која је мењала своје облике кроз брзаке, пенила се у тзв. лоницма и опет мирно спуштала у појединим деоницама. Један од бисера овог краја је бања Стапари где се налазе извори топле воде добри за кожу лица. Такође ово село поседује најбољи рејон за пецање на реци Ђетињи.

 

Мала брана нам је најавила да смо близу циља. Део планинара попео се на стари ужички град тј. тврђаву Николе Алтомановића. Остатак групе је полако али сигурно ишао ка свом крајњем одредишту,  хидроелектрани на Ђетињи. Ужице се може похвалити да је 1900. године, други у свету а први у Европи, после Нијагаре, добио електричну централу подигнуту по Теслиним принципима полифазних струја. Након краће шетње Плажом упутили смо се ка аутобусу. Повратак кући је био уобичајен, пропраћен сабирањем утисака и препричавањем анегдота.

Након пређених 16 км умор је био само назнака да се већ припремамо за следећу акцију. Видимо се на Голији!

Лутајући репортер:

Катарина Милиновић

GPS подршка: Саша Толочков

 

Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.