0

Кајмакчалан

аутор: Наташа Урошевић датум: 07/09/2011 у: Извештаји |

 

На Видовдан 2011. године, после испењаног Митикаса ( Олимп ), план је био попети врх Кајмакчалан (2521) на планини Ниџа, познат по бици која се овде одиграла, још један светли пример српске ратничке историје. Пошто смо се већ налазили у Грчкој из Паралије превозом стижемо до Ворас, ски центра (2069) око 14 часова.

  Навлачимо кабанице и крећемо ка врху нестрпљиви да одамо почаст сенима изгинулих бораца , да походимо ово свето место.
Успон који није захтеван, киша и јак ветар нису ништа у поређењу са напорима и жртвама које су поднели наши преци
Од 12. до 30. септембра 1916. године вођене су беспоштедне борбе између српске и бугарско- немачке војске. Прва српска армија састављена од Дринске, Дунавске и делом Тимочке дивизије успела је 30. септембра уз велике губитке ( око 5000 бораца) да заузме врх Свети Илија (2524) и пробије Солунски фронт. Занимљивост је да је ова битка вођена на највећој надморској висини (2524) и да услед јаке артиљеријске паљбе и учесталог гранатирања однет је врх за читава 3 метра надморске висине.  
  Доспевамо до мале спомен цркве (капеле) задужбине престолонаследника„Мојим див јунацима неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на путу отаџбине„

 

посвета Александра Карађорђевића, на спомен капели

Палимо свеће и уписујемо се у књигу утисака. У капели се још увек налази урна у којој је чувано срце Арчибалда Рајса чувеног швајцарског хуманисте и ратног хроничара.
Силазимо до спомен костурнице и минутом ћутања одајемо захвалност српским јунацима.
 
  Враћамо се за Србију са надом да ће небрига и немар, због којих је ово место у прилично лошем стању,  остати иза нас, да ће се наћи неко ко ће водити бригу о овом месту на прави начин, због светости српских јунака.
   
  Текст написала:Наташа Урошевић
Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.