Јесен на Златару са погледом на меандре Увца

аутор: Јелена Ивановић датум: 19/10/2016 у: Извештаји |

 

Како се кренуло са пријавама, претило је да ће ово бити најмасовнија викенд акција од када друштво постоји. И била је. Нас четрдесетак заљубљеника природе је уживало прошлог викенда на Златару.
Временска прогноза није била сасвим јасна, најављено лоше време са покојим сунчевим интервалом. Нема одустајања, решили смо сви до једног да оставимо трагове стопала и упијемо сву лепоту „Ваздушне бање“ (други назив за планину Златар) и кањона реке Увац.
Покрет је био у суботу у пет ујутру. Хладно, облачно, но то није утицало на наше расположење. Пакујемо се у комби, аутомобиле и крећемо. Након непуних пет сати вожње уз кратку паузу стижемо до хотела Панорама (1.230 м нв) на Златару који се налази усред борове шуме.

 
Одмах крећемо на стазу, укупне дужине 13 км. Комбијем смо дошли до наше почетне тачке, 7 км од хотела, силазимо са асфалта и кроз борову шуму идемо до Водене пољане где се налази шумска кућа и Манастир Козме и Дамјана. Мокро, магловито и хладно, добро смо обучени, стазом одјекује жамор наших разговора и смех деце. Застајкујемо, како би направили фотографије предела који у на појединим местима прекривени снегом. Од манастира настављамо до врха Златара – Велика Кршева (1.625 м нв). Све време је макадам и благи успон. Правимо паузу  у подножју врха где и почиње мало јачи успон.
 
Након тридесетак минута стижемо на врх. Магла нас верно прати  и не дозвољава да уживамо у погледу који се пружа са Велике Кршеве. Тек се назиру обриси Голије која је преко пута. Правимо заједничку фотографију , нас четрдесет малих и великих планинара стаје у објектив фотоапарата. Враћамо се истом стазом Расположење које нас није напуштало се сада само још више распламсало са сунчевим зрацима који су се појавили. Долазимо у хотел, смештамо се у собе и поподне проводимо по сопственој жељи:
– ручак у ресторану „Злaтарски златник“,
– шетња до стационара и оближња два видиковца,
– уживање у мирису и укусу турске кафе у ресторану хотела и
– купање у базену који је у оквиру хотела.
 
Недељно не тако хладно али кишовито јутро није обећавало. Напуштамо хотел у 7:20 и крећемо пут Сјенице како би дошли до кампа ренџера на Увачком језеру где нам је била полазна тачка. Идемо на видиковац Молитва (1.247 м.нв), одакле се види кањон реке Увац у свој својој лепоти. Лагана шетња са погледом на кањон укупне дужине од 11 км нас је чекала. Ранчеве на леђа и покрет. Након сат времена хода, почиње киша, толико да су се кабанице свих могућих боја морале обући. На путу до Молитве смо правили кратке паузе, само колико да забележимо фотоапаратом божанствене меандре који су се простирали испред нас. Јесење јарке боје су обојиле тмуран дан.
dsc_0582  
Киша није дозвољавала да се пуно задржавамо на једном месту. Настављамо и ту смо, видиковац Молитва и наше задовољство. Видимо Увац у свом величанственом облику какав само природа може да направи. Киша престаје таман толико да упијемо лепоте меандре. Крећемо назад, белоглави супови остају иза нас да праве свој плес.Враћамо се на почетну тачку –камп на Увачком језеру где нас дочекују домаћини. Одлучујемо се за кафу, искористивши да се утоплимо и просушимо. Настављамо пут ка Ивањици где правимо паузу за ручак, кафу и разгледање града.
 
Утисци са акције се полако слежу док путујемо према Лазаревцу. задовољни и напуњених батерија спремни смо за предстојећу радну недељу.

Осмех на лицу планинара ми говори да је ово био пун погодак.

 
.
 
 .
 dsc_0698
.
 Аутор фотографија: Игор Ћосић
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.