Голија

аутор: Јелена Ивановић датум: 14/09/2015 у: Вести |

Голија-панорама

05.09.-06.09.2015.год.

Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, 40 км југозападно од Ивањице и 32 км северно од Новог Пазара. Планина Голија је добила име по томе што је –голема. Уистину и јесте, зато смо обишли само један њен део. Једна од најлепших и шумама најбогатијих  планина у Србији, Голија припада унутрашљој зони  Динарско планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 км, у облику латиничног слова “S“, у западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу „ не зна Голија шта је делија“.

Голија-панорама

Највиши врх је  Јанков камен (1.833 мнв). Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, а поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток. Ту су још Црни врх ( 1.795 мнв), Бојово брдо (1.748 мнв), Пашина чесма (1.725 мнв), Радуловац (1.725 мнв), Одвраћеница (1.674 мнв), Тичар (1.492 мнв).

Јанков камен

На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Моравица, Брвеница и др.
Крећемо пут Голије 05.09.2015.год. рано ујутру у 05:15 ч из Лазаревца. На пут креће нас дванаест (десет чланова нашег друштва: Ранко, Блажа, Неша, Пеђа, Драган, Пауна, Славка, Дејан, Дарко и наш друг Бане из ПСД Ћира, Лајковац и возач). Уз две мале паузе стижемо до Рашке да накупујемо залихе.

Пикник у природи

Након шетње, пакујемо се и напуштамо мотел, Одвраћеницу а потом и Голију. План је да сиђемо до Новог Пазара на чувене мантије и ћевапе.Голија има и своју културну баштину коју чине средњовековни манастири Студеница, Сопоћани, Ђурђеви Ступови, Петрова црква. Пре обедовања свраћамо у Петрову цркву- најстарију цркву на Балкану. Изузетно значајна за проучавање историје сакралне архитектуре, ова грађевина представља јединствени објекат по свом архитектонском склопу. Као најстарији споменик српске црквене архитектуре (9 век), у свом грађевинском организму садржи остатке и сведочанства многих епоха. У Петровој цркви је крштен Свети Сава оснивач Српске православне цркве, син Стефана Немање, који се ту и замонашио и добио име Свети Симеон Мироточиви.

На путу

Пут настављамо до Ђурђевих Ступова где нас чека отац Герасим. Манастир Српске Православне цркве , посвећен Светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у старом Расу. Ђурђеви Ступови су један од најстаријих српских манастира. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања, уврштен у светску културну баштину и под заштитом је УНЕСКО-а.
После кратког разгледања манастира седамо за сто где нас чека послужење (вода, ракија, сок и грожђе) и пријатни отац Герасим, игуман Ђурђевих Ступова. Дивно проведених пола сата уз разговор о породици, друштву, планинарењу…Оно што је на мене оставило утисак јесте начин на који се сипа вода из чесме. Када смо стигли у бокалу није било воде, требало је уточити и послужити нас планинаре. Ја као најмлађи члан добијам налог да донесем бокал воде уз напомену да се прекрстим, отворим чесму и пустим да вода тече док не очитам молитву „Оче наш“, затим наточим воду, прекрстим се и затворим чесму.
 
Настављамо пут и стижемо на Голију око 10:30 ч. Смештамо се у Мотел КУЧ, Одвраћеница. Домаћин Благоје нас дочекује домаћински уз кафу и чашицу ракије. Смештамо се у собе и спремамо за планинарску шетњу планирану за тај дан. Време облачно, ветровито, прети да ће бити киша. Уз комплетну опрему крећемо у 11:00 ч пут Јанковог камена (1.833 мнв). Једна лагана шетња од 3 сата по ветру и ето нас на врху. Следи одмор, свако је извадио из ранца шта је имао за послужење-пиво, ракија, сендвичи, слане и слатке грицкалице.Групно фотографисање и крећемо назад јер прети киша. Само што смо кренули почиње киша, лагана, потом све јача. Ту су кабанице, облачимо их и крећемо уз ветар и кишу назад. Срећа те нас киша није пратила све време повратка. Сам повратак је био занимљив, помало узбудљив. Скренули смо са стазе којом смо дошли, што је чинило занимљивијим нашу шетњу
 
Око 18:00 ч стижемо у мотел где смо смештени и где нас чека вечера коју је домаћин Благоје спремио за нас.На менију је било предјело-суџук, пршута и фантастичан сјенички сир. Уз парадајз и купус салату се служила кувана јагњетина, специјалитет тог краја, што и јесмо потврдили омазавши тањире. Наставак дружења је био уз кошаркашку утакмицу Србија-Шпанија, европског првенства. Победу смо прославили како доликује. Настављамо дружење уз пиво, ракију до неких 22:00 ч када смо отишли на починак. Кревети удобни, собе топле, одлични услови за сан.  Спавање прекида јак пљусак око 05:00 ч али се разведрава и обећава леп дан за наставак нашег путешествија. Сутрадан 06.09.2015.год. након јутарње кафе и доручка крећемо у краћу шетњу „Стазом здравља“, не би ли се надисали свежег, чистог ваздуха.

Маглич

>Након проведених пола сата у манастиру крећемо за Нови Пазар. Долазимо у Нови Пазар, после краћег лутанја по уличицама коначно налазимо место за паркинг. креће шетнја кроз њихово глано шеталиште, лепо време, људи измилели из кућа, баш живо поподне. Долазимо до места где су најбоље мантије и ћевапи. Ресторани Сидро и Шадрван су једни до другог, наручује се клопа, полизасмо ми и прсте и тањире. Онако сити крећемо даље.Ибарском магистралом упућујемо се у долину јоргована не би ли посетили Маглич или како га другачије зову Јеринин град. Маглич се често скрива у магли по којој и носи име. Диван један градић, урушен али леп. Направили смо неколико фотографија и кренули назад. Једна екипа која се није пела до града нас је чекала у подножју у ресторану Јеринин град.
Настављамо пут према Лазаревцу, правимо краћу паузу на Руднику у ресторану Руднички брег. Добра атмосфера влада међу планинарима током целе акције па и на самом крају.Стижемо у Лазаревац око 20:30 ч, растајемо се са речима видимо се на некој од следећих акција а надам се да ће их бити ускоро.
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.