ДУРМИТОР – МЕЂЕД

аутор: Наташа Урошевић датум: 16/02/2016 у: Извештаји |

Мечки у походе
После десетак дана проведених на црногорском приморју Петровац, Бар, Будва, Бока Которска, пут нас преко Рисна и Никшића води до Жабљака и чаробног Дурмитора.  Две планинарке из ПД „Вис“ и планинар у најави Живко, смештамо се у кампу Развршје код Боће о ком сам већ писала (све похвале за смештај, гостољубивост, услужност…).

Море

No-coment

Дурмиторско подручје је пространа висораван на 1500 мнв, са које се уздижу импресивни врхови, њих 49 преко 2000 мнв и велелепне горске очи 18 ледничких језера. Одлучујемо да овај пут пењемо Међеда који није највиши али је свакако један од атрактивнијих. Елем ујутру, 2. јула у 700 већ смо на стази. Mрежа путељака од кампа води ка Црном језеру.

Опасна деоница

Ка Великој превији

Укључујемо се у пут који води од Црног језера ка почетку скијалишта и на пола пута скрећемо десно. Шумском маркираном стазом за 90 минута долазимо до Струге 1920 мнв. Излазимо из шуме где крећу јачи успони од подножја североисточне стране Малог Међеда, пар опасних експонираних успона, уз појачан опрез, и  излазимо на превој тик испод Међедића. Сусрећемо троје деце са Жабљака и са њима излазимо на врх 2223 мнв.

Сајле

И опет сајле

Поглед на Црно језеро одузима дах, један од најлепших призора које природа може да ослика – водена осмица ушушкана у столетној зимзеленој шуми, невероватни контрасти модре и зелене. Враћамо се до превоја заобилазећи шарку на њеном путу, настављамо гребеном. Креће опасна деоница , са једне стране окомита провалија а са друге испреплетано корење од ниског растиња које лако може да наруши равнотежу и потребна је изузетна пажња и концентрација у овом делу срећом кратке деонице.

Мали међед

Превој код Мечике

Наилазимо убрзо на сајле и смењују се једна за другом уз пењање и отпењавање и велики Међед  2287 мнв је убрзо освојен. Уши међеда су обрасле травом и маховином а небо са понеким облачком дозвољава погледе на Савин кук, Велику и Малу Калицу, бивак…

На врху

Црно језеро са Малог међеда

Од врха дугачком сајлом причвршћеном стубовима и даље гребеном овде суженим на величину шире греде, спуштамо се преко Велике Превије ка биваку. Наилазимо на групу белгијских извиђача њих педесетак, размењујемо поздраве и они настављају ка Шкрчком језеру а ми правимо паузу надомак бивака. Враћамо се стазом испод Међеда ка Струги и истом стазом кроз шуму у камп улазимо око 1700. Тих 9 часова хода, савладаних 700 метара надморске по врлетима чудесног Дурмитора храни мозак и пуни батерије свом снагом.
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.