Човка и Враче брдо

аутор: Дуња Милосављевић датум: 09/03/2016 у: Извештаји |

Са осмехом на лицима, тридесетак планинара кренуло је у правцу Човке и Врачег брда. Ранац на леђима, наочаре за сунце и могли смо да пођемо. Састав је био шаренолик: сениори, двоје деце,  пас, пар нас нових чланова, па и беба од непуних годину дана и велика љубав према природи која нас све спаја.

 
Већ на путу ка ловачком дому у Шушњару, придружио нам се још један пас, ваљда му се свидело друштво, а како и не би. После паузе за прегристи по нешто и помало ракијице успут, уз благи нагиб успели смо се уз Човку. После сликања код споменика постављеним прошле године поводом обележавања 100 година од Колубарске битке и приче о значају Човке као стратешког положаја наставили смо ка манастиру.
 
Ушушкан између две брда, бели се манастир где су некада биле кости наших и аустроуграских војника, пре него што су пренете у Спомен костурницу у Лазаревцу. Негде ка Врачем брду видели смо у даљини колеге-планинаре из Београда, са којима није било суђено да се дружимо тог дана.
 DSC_0510
Мало кисељака и зеља за појести успут и по који шипурак и брдо је било освојено. Кроз шуму смо се запутили ка Лазаревцу. После окрепљујуће кафе у ресторану, могли смо да се растанемо. Са два пса више и свим члановима на броју, акција је била готова.
 
Као нови члан у друштву, прво што сам приметила код планинара је мирноћа коју поседују и осмех. Због напорног посла, рачуна, градске вреве, људи се лако отуђе од природе. Међутим, још је лакше вратити јој се и то су ови људи открили.

Планинари су ту да вам укажу да пут са друге стране има мање трња или да вас ухвате за руку ако се оклизнете. Од неких ће те научити које биљке и гљиве можете користити за јело и који чај је добар за шта. На крају крајева, пођите са нама па се и сами уверите. Не сумњам да ћете нам  се придружити

Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.