0

На стазама јунака са Цера

аутор: Милорад Шакић датум: 12/11/2011 у: Извештаји |

 

Нема предаха за чланове ПД Вис из Лазаревца, па у том духу у суботње јутро 13. августа лета господњег 2011. мала али компактна шесточлана група коју чине Раја, Славица, Шале, Данијела,Тамара и Марија  иде пут  Лајковца где са Милетом, Рајком, Бингом,Сашком и Дарком прави тим за одлазак на планину Цер и поље Мишар где их позивају колеге планинари друштва „Цер“ из Шапца да се поклоне сенима хероја победника над отоманском војском 1805.године и победницима из прве савезничке победе у Првом светском рату у месецу августу 1814, на Церу.

  Путовање протиче у пријатној атмосфери тако да док прелепи предели поред нас промичу нисмо ни осетили да се већ налазимо на историском месту Мишар.Наши домаћини са Милом на челу су се побринули за освежење у пријатној хладовини на тераси опточеној  виновом лозом. Мед је био одличан а умакање суптилно.              Испред споменика јунацима са Мишара изведен је краћи уметнички колаж програм који је окупљене поштоваоце њихове храбрости подсетио на време и прилике у коме су жртвовали своје животе за слободу  Србије. Исказујем респект према Српским делијама јер нама данас није било лако да стојимо указујући им захвалност за учињено а камоли да се по оваквој спарини прегонимо са Турцима уз то много бројнијим. Слава Српским јунацима.
Док подневна јара хара  Шапцом ми тријеришемо по робној кући чији се један део бави продајом планинарске опреме. Чега ту све нема што би нам користило и олакшало услове пењања по планинама али хронична оскудица новца нас ограничава на кибицовање и понеку куповину.Пред нама дефилују ранци, шатори, камашне,панталоне, мајце,дуксеви, ципеле, патике, пелерине, вреће ии ко зна шта све још али ја сам само упијао калеидоскоп боја и подебеле цене и поред попуста за викенд.  
  Колика је траса прегажена не знам, али умор се увлачи у ноге покушавајући са Славицом да лоцирам остале и покренемо их даље. Нису жене лоше за куповину какви смо ми мушкарци. Док напољу стојим једину ми наду пружају прелепе Шапчанке које са минимумом текстила на себи  враћају веру у живот. Лелујање заносним телима, разбацивање са куковима чије амплитуде никако да попамтим, игра ветром порушених фризура буди жеље и враћа веру у живот.Пошто сам повратио веру у живот појави се и друштво натоварено као да иду из Трста у сретна времена па почиње паковање по гепецима. Милетин џип набрекао до пуцања али трпи све и језди према Текеришу подно Цера. Пут се не истиче квалитетом па се после сат труцкања растављамо и настављамо серпентинама ка планинарском дому Липова вода. Солидан успон говори да смо близу врха Цера када се пред нама указа здање ушушкано у зелениш шуме и хладовину липа. Док се паркирамо нешто јако ружно се зачу   код задње десне стране џипа.Тајац. Излазимо.Бинго, као инспектор Поаро у млађим данима, примећује необичан положај точка унутар блатобрана. То је то. Сагиње се и после консултације са самим собом констатује-испадање опруге и …                На овој жези зима нам је око срца. Љубазни домаћини чине све да одагнају „црне“ мисли али подсвест је јача. Договор пада па се ауто узима у репарацију. Поправка се обавља на лицу места уз констатацију да је све привремено.
Размештамо се по собама. Све је јако пристојно. Домаћину помажемо у организацији сутрашње свечаности тако што део послова преузимамо. Рајко и Бинго одлазе на превоз клупа и столова док ја и Раја цепамо трешњеве пањеве за подршку кувања пасуља. Пањева понестаје па се пребацујем на фарбање стубова и столова у црвено-белу комбинацију планинарску. Дарко као веверица спретно боји са климавих мердевина. Боје понестаје па са њом и идеја. Док се вече прикрада изнад крошњи, седамо па умор заливамо кафом и хладним пивом.Ступањем ноћи на сцену ступа и музика па се горња тераса користи за плес. Старе плесаџије Мила, Раја, Дарко и Славица потпомогнути приправницима плеса изводе какофонију покрета и фигура да нас у публици остављају без даха. Целу ствар ремети Бинго пуштањем народњака али то плесачи користе као предах. Свежа ноћ тражи помоћ у облачењу али младост се одупире све до иза поноћи када се игра фајронт.  
Јутро се одомаћило, дан је изгледан па ваља на ноге лагане. Устајем и примећујем велики жамор у и око дома.  Пристизање учесника похода „трагом II прекобројног пука“ је од раног јутра. Иначе сам планинарски дом се налази на месту са кога је „II  прекобројни пук“ под командом мајора Велимира Чекеревца кренуо 19.августа 1914.године у коначни обрачун са окупатором. На Видовдан објављен рат практично је отпочео 11.авгуиста око 17 сати  гранатирањем српских положаја на Сави и Дрини и пребацивањем војске Аустро-угарске на десну обалу Дрине код  Лознице и Лешнице као и преко Саве код Београда,Шапца и Сремске Митровице. Основна замисао непријатеља било је заузимање позиција на Церу одакле се могло контролисати бојиште. Потцењујући снагу Српске војске непријатељ надире али не како је то по кабинетима замислио. У јеку распламсалог сукоба начелник штаба врховне команде војводаРадомир Путник у жариште сукоба упућује 2.армију Степе  Степановића која у садејству са Шумадијском дивизијом, коњичком дивизијом и Церском ударном групом „лети“ ка селу Текеришу. Код Тројана се уочава присуство 21.ландвер дивизије и у ноћи 15/16 августа отпочела је операција ослобађања -Церска битка. Проламао се  Цер од експлозија и рафала четири дана све док и последњи непријатељски војник није протеран. Победници су окићени славом прве победе савезника против Аустро-Угара наставили даље операције за очување слободе а погинулим херојима Вечна слава и Хвала.
Мноштво љубитеља природе се окупило да својим учешћем увелича велику победу на Церу у дану као створеном за ходочашће. После краћег упознавања са маршрутом кренуло се славним стазама ослободилаца. Цер је веома шумовит па не допушта панорамско разгледање али је зато пун хладовине. Ишли смо поред највишег врха Цера 689мнв па се спустили до Косаниног града односно онога што је остало од једне куле осматрачнице претпоставља се из Римског доба 4. век. Мало сређивања неби никако могло нашкодити локалитету. Одатле се ишло сеоским шумским путем до тачке где се настављало у два смера.Дужи пут до манастира Радовашница па повеликим успоном назад а краћи пут преко предивних превоја Цера у дом Липова вода. Изабрао је свако према својим афинитетима са нестрпљењем очекујући повратак на чорбаст пасуљ. Добро је што се група поделила да се не прави гужва у хладовини дома при дегустацији. Обрачун са пасуљем био је немилосрдан па се у најави очекивао артиљериски угођај сличан Церском. Прошло је без размене „ватре“ па се полако спремамо за повратак. Време лети у пријатној атмосфери за коју смо свесни да има крај. Опраштај од врло љубазних домаћина и њихове председнице до скорог виђења на некој од многобројних рута по Србији. Мили посебна захвалност за бдење над свима а посебно нама из Лазаревца и Лајковца.  
  Остављамо врхове Цера док се змијоликим путем крећемо ка равној Тамнави али са мислима хоће ли ауто издржати напоре. Мада објашњења куда даље нису била баш валидна пут проналазимо па у неком тренутку Милета послуша савет сестрића да посетимо манастир Каона јер се има шта видети. Опет врдаламисање по кривинама, горе, доле и манастир Каона у свој својој лепоти нам се приказа као на длану. Заиста околина са пуно укуса уређена са манастиром на централном вису и језером чију површину секу патке и гуске. Док обилазимо околину сагласни смо да ово треба поново посетити и уживати у делу љуских руку. Једина мрља било је непоштовање путника намерника од стране особља манастира које није нашло за сходно да нам се обрати и упоизна са историјом манастира. Домаћини лепоту коју сте створили поштујемо па учините да спознамо златне руке које је уобличише да својом појавом очарава. Ово треба видети ко још није имао прилику за то.
                Хвала Бингу на идеји и Милети што поверова сестрићу на реч.Време се ућутало, ноћ се ближи док ми грабимо ка Коцељеви, Убу и Лајковцу.Ноћ се одомаћила када под уличним осветљењем Лајковца вршимо прегруписавање снага за Лазаревац.Довидјења друштво до неког другог пута и хвала на стрпљењу.  
У Лазаревцу18.08.2011. године Радостан ради лепота Цера и КаонеМилорад Шакић ПД Вис Лазаревац
   
 
Share

Коментари:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.