Аконкагва 2008

аутор: Дејан Дујмовић датум: 17/02/2012 у: Архива, Извештаји |

 

28.01-21.02.2008

Учeсници експедиције: Александар Рашин и Дејан Дујмовић

План пута у одласку:   Београд-Лондон-Мадрид-Сантјаго-Мендоза

План пута у  повратку:  Мендоза-Сантјаго-Сао Паоло-Лондон-Београд

После шестомесечних припрема коначно је дошао и дан за полазак ка Јужној Америци и њеном највишем врху Аконкагви са  6962 мнв.У  протеклих шест месеци припрема имали смо низ састанака за спонзорства али смо тек недељу дана пред полазак заокружили финансијску конструкцију и схватили да се на пут креће. Велики рад и труд се исплатио и омогућиће нам велико задовољство. Последњих неколико дана смо ја и Раша припремали опрему и делили шта ће ко да понесе.Заказан дан за полазак је 28.01.2008 у 12:50 час а тачка поласка је београдски аеродром Никола Тесла.

 
 

28.01; У 12:50 полазак са аеродрома Никола Тесла. Лет је трајао три сата. Из Лондона у 17:35 крећемо за Мадрид. Од Лондона до Мадрида лет је трајао два сата и двадесет минута. У Мадриду смо чекали следећи лет око три сата што смо искористили да се освежимо и нешто поједемо.У 23:55 смо полетели за Сантјаго. Лет је трајао 13часова и 45 минута.29.01; У Сантјаго смо слетели по њиховом времену у 9:30. Због дизања ствари са аеродрома и чекирања карти пропустили смо лет који је био планиран за 10:25. Кренули смо летом у 16 часова. Лет није дуго трајао али је био занимљив јер смо тада први пут угледали Анде и његове врхове. За сат времена ето нас у Мендози. Тамо је лето али нас је дочекала киша и хладно време за то доба године. Дочекује нас Освалдо из агенције Ланко који нас води до нашег смештаја, Хотела Alcor у центру Мендозе. Нас тројица ја, Раша и Пеђа смо били скупа у соби. По кратком одмору одлазимо на вечеру и обилазак Мендосе.

30.01; После доручка одлазимо да пријавимо експедицију. По завршетку пријаве експедиције отишли смо у набавку опреме и хране за висинске кампове. Продавнице планинарске опреме су добро опремљене. Поподне смо били слободни. Иначе морам да поменем да ресторан у којем смо се хранили је изврстан. Има свега од хране од морских плодова до роштиља. Принцип шведског стола, платиш улаз и једеш колико хоћеш. Изванредно.

   
 

31.01; Пакујемо ствари за Penitentes и крећемо на пут дуг 8 сати. У Penitentes стижемо у 17 часова. Penitentes се налази на 2700 мнв. После краћег одмора одиграли смо једну партију фудбала и отишли на заслужени одмор.01.02; Препакивање ранчева и мерење. Ранац који иде на муле не сме бити тежи од 24 кг. Убацили смо ранчеве у пик-ап. Комбијем крећемо у Horcones где се по доласку пријављујемо у Ренџерску станицу. Од тог момента фактички почиње  успон на Аконкагву. Horcones се налази на 2850мнв. Лаганим темпом  са ранчевима на леђима тешким око 13 кг требало нам је до кампа Confluencije (3400мнв) 4 сата. Сви смо били смештени у један велики кружни шатор са креветима. У кампу постоји и туш.

02.02; Први дан за аклиматизацију. Леганим темпом са паузама после неких три сата хода достижемо висину од 4000мнв, то је уједно и био први излазак на 4000 метара. Нико од учесника експедиције није имао проблема са висином. Враћамо се у камп и одмарамо за сутрашњи дан када крећемо ка Plaza de mulas.

   
 

03.02; Полазак на  Plaza de mulas на 4300 мнв који  ће нам бити базни камп. За тај дан кажу да је први од три најтежа дана. У једном дану треба прећи 21км и савладати 900 метара са 3400 на 4300мнв.Тај дан је тежак и на мањим висинама а камоли на 4000мнв. Крећемо као и увек лаганим темпом долином коју зову „долина смрти“. Први килиметар је занимљив јер се спуштамо до реке преко моста и лагани успон до долине.Чим смо изашли у долину видели смо бескрајни пут бар се тако чини. Равно да равније не може бити.Са леве и десне стране се протежу горостаси а ти се налазиш између њих.Не размишљаш о путу. Само лагано напред и искључиш мозак. Велики је пут  пред нама. После 7 сати хода назире се камп Plaza de mulas. Колико год да смо споро ишли ипак смо напредовали. Код старог напуштеног дома који се налази на 4000мнв правимо пола сата паузе јер одатле креће успон од неких 300 метара. Стаза је стрма а  у сусрет нам иду и муле које се враћају у Horcones. Још два сата хода и стижемо на Plaza de mulas. За девет сати савладали смо 21км и попели се 900 метара ближе Аконкагви. Није лоше, ипак смо задовољни али и исцрпљени. Ту су почеле прве главобоље. Јављамо се ренџерима и одлазимо до кампа Ланко. Следи монтирање шатора. Е то је тек био подухват. Ја и Раша смо вежбали у Лазаревцу постављање шатора за шта нам је било потребно неких петнаест минута. Добро смо увежбали јер смо знали шта нас отприлике чека. После два сата мука успели смо да га поставимо и осигурамо од ветра. Ширимо подметаче и вреће за спавање и идемо на вечеру. По завршетку вечере куд који мили моји. Све смо загребали у шаторе на спавање.Први пут спавамо на тој висини. Ноћ је била мирна али хладна што нама није сметало.Спавали смо као кладе.

   
 

04.02; Дан одмора.Скупљамо снагу за сутра. Одлазимо до лекара на обавезни преглед и враћамо се у камп. Одмор, одмор…и концентрација за будуће напоре који нас свакако чекају.05.02; Друга аклиматизација. Крећемо ка кампу Kanada на 5040 мнв. Као и увек на тим висинама се нигде не жури. Лагано, уз чешће кратке паузе, после три сата хода стижемо на Kanadu. Супер пролазно време за ту висину, за три сата 700 метара. Екипа као да иде заједно у планину дуже време а нисмо се знали до пре десет дана. Дужа пауза и повратак у камп. То нам је био први излазак на 5040 мнв од четири колико ће их бити наредних дана.

   
 

06.02; Други и најтежи дан. Полазак на Nido de kondores (5500 mnv). Први висински камп (C1). За тај дан је предвиђено да изнесемо први део опреме тј. храну, шатор, гас. Ранац је био тежак бар 12 кг. Требало је савладати 1200мнв са тим ранцем. После шест сати хода стижемо до Nido de kondoresa. Планирано је да се подигну два шатора и да се остала опрема убаци у њих али пошто смо брзо стигли и били расположени подигли смо све шаторе. То је био први излазак на 5500мнв. Као што је и речено тај дан је био изузетно тежак али добро друштво и расположење је било јаче од умора. По монтирању шатора и краћег одмора  крећемо назад и веома брзо силазимо доле. Два сата хода и ето нас у базном кампу.07.02; Дан одмора.

08.02; Кренули смо ка првом висинско кампу где ћемо преспавати једну ноћ, то ће уједно бити и прво наше спавање на тој висини. После три сата хода стижемо на Kanadu. Тада почиње да се квари време, почео је да дува јак ветар, спустили се облаци и да пада температура. Први пут смо до   Nido de kondores дошли за шест сати, сада нам је требало пуних осам сати. По доласку у камп C1 улазимо у шаторе и крећемо да топимо снег и спремамо храну. Раша је у међувремену напунио џак са снегом да неби стално излазили напоље. Отопили смо око 15 литара воде што нам је било доста за то вече и сутра.

   
 

09.02; Тек у десет часова излазимо први пут из шатора. Са сунцем се суочавамо тек пола сата касније. Била је ово хладна и дуга ноћ. Спавали смо у прекидима. Кажу да је ту ноћ на врху измерено минус 40 Целзија па нам је јак ветар завејао пола шатора. Требали смо да одрадимо још једну аклиматизацију али због јаког ветра се одустало од тога. На срећу или нажалост. Убрзо смо се спаковали и кренили назад у базни камп. За повратак нам је требало четири сата.10.02; Слободан дан. Мало смо прошетали до глечера и хотела. Хотел је добро опремљен, струја, вода, туш кабине, стони тенис, телефон, интернет итд. Сутра крећемо на завршни успон. КОНАЧНО!

11.02; У десет сати крећемо ка кампу C1. Тежак ранац, има бар 15 кг притиска нас док по четврти пут газимо ову деоницу…Већ смо ту деоницу пролазили три пута тако да четври и последњи пут пролазимо ка горе са усхићењем што више нећемо да пролазимо кроз исто. Око 16 часова стижемо у камп и спремамо клопу, топимо снег и спремамо се за сутрашњи дан када крећемо ка Berlini (C2). Цело вече смо искористили за одмор и топљење снега.

   
 

12.02; У 10 часова распремамо камп и крећемо ка C2. Спаковали смо опрему за два дана а сав вишак смо оставили под неку стену. За то нам је било потербно три сата. Полако формирамо колону и крећемо на C2. Ранац је био додатно тежи јер сада имамо и шатор, храну и гас који смо пре  неки дан донели. Сигурно је имао преко 20кг. Срећом камп C2 је близу и до њега нам је требало око три сата. Подижемо камп и по устаљеном ритму топимо снег, спремамо храну. Задња два дана су била лепа. Вођа успона Милош Ивачковић нас упућује када се креће на завршни успон и колико времена нам треба да се спремимо. По договору устајање у два сата ујутру а полазак у четири. Одлазимо на спавање.

   
 

13.02; Ноћас нисам могао да заспим, ваљда ме дрма адреналин и путна грозница па нисам ока склопио. Пошто од спавања нема ништа устајем пре два сата и крећем да нам кувам супу и чај да се окрепимо пред успон. Време брзо тече и за тили час долази време за излазак из шатора и полазак на успон. Уиграна екипа, сви смо спремни у четири сата и  покрећемо се у мрклом мраку ка врховима Аконкагве. Прва два сата идемо под светлом чеоних лампи у колони један по један, нико не прича. Сваки корак је тежак. Почиње да свиће и долази тренутак када монтирамо дерезе. У десет часова стижемо на траверзу. Види се каналета, изгледа близу али вара.Требало нам је пуна четири сата да стигнемо до ње. Ту смо направили први већи одмор што сам ја искористио да мало дремнем. Пауза је трајала пола сата а ја сам одремао петнаестак минута, попио воде, нешто појео и кренуо ка врху. Време је почело да се мења па смо и мало убрзали колико смо имали снаге. Од каналете до врха смо ишли неких два сата.  ИЗЛАЗАК НА ВРХ. Сви срећни. Невероватно кренуло нас је 21 на завршни успон и сви стигли на врх. Ниједна експедиција са толиким бројем учесника није изашла  са стопостотним учинком. Кратка пауза за фотографисање и повратак ка каналети. Силазак иде доста брзо. Већ у 20 часова смо у кампу. Улазимо у шаторе и лежемо да спавамо.

   
 

14.02; Одавно изашло Сунце казује да је време устајању. Јој, како сам лепо спавао ову ноћ. Ни код куће оволико дуго не могу да спавам. Устао сам одморан као да предходни дан није постојао. Иначе устао сам у десет часова. Више од тринаест сати сам спавао. Топимо мало снега и крећемо назад. Око дванаест и тридесет крећемо ка C1 и после једног сата стижемо. Купимо вишак опреме који смо оставили под стеном и крећемо низбрдо ка базном кампу. Ранац је још тежи, сада има преко 25 кг. Силазак иде споро због тешких ранчева. Стижемо у камп Kanadu у којем правимо дужу паузу да одморимо. Лепо време, топло. Полазимо лагано и око седамнает часова стжемо сви заједно у колони у базни камп где нас дочекује Драган Јаћимовић и честита на успешно изведеном изаласку на врх сваком члану понаособ. После три дана коначно права клопа. Карлос нам је спремио богату вечеру. Пица,роштиљ и торта у облику Аконкагве. Још нисмо свесни да смо успели. После заједничке вечере сви смо отишли на спавање јер сутра нам је дуг дан. Треба се вратити до Horconesa.

   
 

15.02; Уранили смо, распремили камп и већ у десет часова крећемо ка Horconesu. Данас је дуг дан јер треба прећи 28 км и сићи 1500мнв. Силазак напредује добро јер губимо на висини а и има више кисеоника. За силазак нам је требало девет сати. Одјављујемо се у Ренџерској станици пријављујемо број изашлих на Врх и ту сазнајемо да смо једина екипа која је изашла у том броју са стопроцентним  учинком. По одјави ту се и завршава експедиција. Морам да нагласим да нико у екипи није имао никаквих здраствених проблема ни промрзлина, што је велики успех. Комби нас одвози до Penitentesa. Следе дани уживања и одмора. Спавамо још једно вече овде и већ сутра идемо за Мендозу.16.02; Пут за Мендозу. Време лепо. Више се не смрзавамо већ у шорцевима и мајицама уживамо. Око 16 часова стижемо у Мендозу, смештамо се у хотел и добијамо вољно. Вечера је у 19и30 сати.

   
 

17.02; Слободне активности. Нико не одмара него смо се сви размилели по граду. Обилазимо највећи парк у Мендози који се простире на 400 хектара. Пошто је данас недеља цео град је у парку, бар тако изгледа. Гужва неописива.18.02; Слободан дан.

19.02; У десет часова крећемо на аеродром. Правац Лондон и сутра Србија.

20.02; Стижемо у Србију у дванаест часова.

Укупна пређена километража пешке: око 90км

Савладана висинска разлика: око 7700 мнв

Највиша висина: 6962 мнв

Планински масив: Анди

Име врха: Аконкагва

Техничка подршка: Планинарко друштво „ВИС“ Лазаревац

Спонзори: РБ“Колубара“доо, Колубара Метал, Колубара грађевинар, Општина Лазаревац, ЕПС.

Медијски спонзор: Гем тв и Јаста.

Укупни трошкови: 4400 евра

Извештај написао: Дејан Дујмовић

 
Share

Comments Closed

© 2011-2019 Планинарско друштво „ВИС” Лазаревац Сва права задржана.